Četiri točka, stopalo na gasu i Bossa nova.
Uputili smo se ka našoj bazi.
Oštrom vazduhu, čistim vetrovima, mirisima i bistrim mislima.
Putujemo ka prirodi i izvorima prvih otkucaja svih nas. Ovoga puta idemo na Rtanj.
Sada iz ove perspektive znam da to i nije toliko važno, jer su utisci uvek isti.Bez obzira na koju stranu idemo, jaka impresija je konstanta.
Konstanta u oduševljenu i iznenađenju kako se lako zaboravi koliko puno prija. Ovoga puta prvi utisak pravi mnoštvo boja. Cveće, čajevi, trave… skup kolorita u koji sam imala potrebu neprestano da zurim i oduševljavam se.
Sledeći, kao posledična pojava prvog, su mirisi. Čisti i lekoviti.
A potom kompletan utisak mira, prave harmonije i sinhronizovano koračanje sa prirodom. Divota.
Naše uživanje je prelazilo okvire uobičajnog. Verujte, Rtanj je osvežavajuće lepa ( čitaj prelepa) planina. Kao i većina naših.
I da, svesna sam da je možda Švajcarska sređenija, Nemačka zelenija, Italija poznatija, ali naša priroda je naš koren. Zaboravljeno lep. Dubinski čist i zdrav.
Mislim da svi imamo zadatak da pre nego što odemo daleko i hvalimo ipak nepoznatno ili površno upoznato, da se podsetimo koliko je lepa priroda Srbije.
Zato otvori širom oči, da bolje vidiš Srbiju.
Budite nasmejani i inspirisani
piše: Sanja Ćitić
[ratemypost]
