Jos par sekundi do kraja, lopta je kod Bogdanovića, američki košarkaši pokušavaju da naprave faul jer nemaju još mnogo vremena da promene nešto ako se išta može promeniti. Bogdan dodaje Jokiću, ovaj odbojkaškim pasom do Bjelice, Micić preuzima loptu o gotovoooo gotovo je! Srbija je šampion sveta u košarci, Srbija je zemlja sa najviše zlatnih medalja. Kakav podvig ovih momaka, kakav uspeh, Sale Nacionale je ponovo na krovu sveta!

Odjednom zvono alarma prekida san. Ustajem i shvatam da je to bio jedan lep san, koji možda može da bude i java ali dalek je put do toga, svi se nadamo, svi želimo. Imamo ekipu koja je zrela, koja zna i koja siguran sam može da parira trenutnom sastavu Sjedinjenih Američkih Država.

Pre nego pomenemo neke od najboljih selekcija na ovom šampionatu da se osvrnemo na to da je ovo 18-ti po redu šampionat sveta u magičnoj igri pod obručima. Najuspešnije selekcije su Srbija (zahvaljujući ranijim uspesima Jugoslavije) i SAD koje imaju po 5 najsjajnijih odličja, iza njih je Rusija sa 3 zlata, Brazil ima 2 titule prvaka dok Španija i Argentina imaju po jedno zlatno odličje i to bi bilo to sto se tiče osvajaca. Dakle samo šest reprezentacija je osvajalo ovo takmičenje, i od šest timova, tri spadaju u najveće favorite da ponove uspeh. Kao što svi verovatno znate prvenstvo se igra u Kini, zemlji koja budimo iskreni i nema neku košarkašku tradiciju, svakako su jedna od boljih azijskih selekcija ali što se tiče svetske scene najveći uspeh im je osmo mesto 1994. godine u Torontu. Ali hajde i da pohvalimo to što Kina kao zemlja puno ulaže u sport, što imaju veliku želju da napreduju ne samo u košarci nego i u svim ostalim sportovima, pa su verovatno zbog toga i dobili organizaciju ovog turnira.

A sada da malo prodiskutujemo o najvećim favoritima na ovom takmičenju. Po mom mišljenju četiri reprezentacije mogu do titule a to su SAD, Srbija, Španija i Grčka. Valja obratiti pažnju na Francusku, Australiju, Litvaniju ali opet su ove prve četiri reprezentacije iznad svih.

Da krenemo prvo od ekipa koje mogu da iznenade.

Francuska je ekipa koja ako bi se gledala fizička sprema, možda i jedina selekcija koja je u rangu Amerike, ali ne igraju fizikalije košarku. Francuzi imaju Nika Batuma proverenog NBA igrača koji je u stanju na svakoj utakmici da postigne po 30 poena,  odličnog strelca Evana Furniea, možda i najboljeg defanzivnog centra NBA lige Rudija Gobera, jednog od najboljih igrača Evrolige Nanda De Colo-a i recimo da bi to bilo to. Ostalih osam igrača nisu na tom nivou jer Lesort, Ntilikina, Porier, Lacomb i ostali svakako nemaju potreban kvalitet da bi nadomestili minute kada pomenuta četvorka nije na parketu, naravno ne želim da kažem da je reč o lošim igračima ali njihov kvalitet je manji u odnosu na kvalitet vodeće četvorke i to je Francuzima najveći problem, razlika u kvalitetu između igrača.

Litvanija je jedna od iskusnijih ekipa na ovom prvenstvu, ekipa koja voli fizički kontakt, koja igra jako na obe strane terena sa dosta guranja, tuče, koja jednom rečju igra dosta grubo. Oslanjaju se dosta na svog najboljeg igrača centra Memfisa, Jonasa Valančijunasa, uz njega tu su i Kalnietis, Kuzminskas, Sabonis. Za razliku od Francuza imaju i par igrača sa klupe na koje mogu da se oslone tu pre svega mislim na iskusne Jankunasa, Mačulisa i Seibutisa kao i na Gidraitasa i Grigonisa. Pored prve napadačke opcije Valančiunasa, dosta će forsirati i šut za tri poena što je pored grube igre i jedan od zaštitnih znakova litvanske košarke godinama unazad.

Australija, ekipa koja pokušava na sve načine da iskopira igru SAD-a, ali isto tako ekipa koja nema kvalitet da igra kao SAD. Stoji da su pobedili SAD u prijateljskoj utakmici, ali to je nešto drugo, pripreme i služe da bi se uvidelo šta koja ekipa može da ispravi, poboljša. Glavna snaga Australije ili ti Boomersa su Pati Mils, Andrju Bogut, Mat Delavedova, Jo Ingliš valja pomenuti i centre Bejnsa i Lendejla koga su ljubitelji košarke mogli da gledaju prethodne sezone u ekipi Partizana. I to je to, klupu čine igrači koji su verujem ljudima koji gledaju samo veća takmičenja i neke od bitnijih liga čak i nepoznati. Koliko vas je čulo za Nika Kaja ili Mica Grika? Nejtan Sobej, Kam Glidon ili pak David Barlow?  Od nabrojanih momaka samo Sobej igra van granica Australije, u ekipi francuskog Strazbura. I šta će se desiti kada dodje do zamora glavnih igrača? Kako momci iz lige poput Australijske mogu da zamene NBA zvezde. Ipak to je problem njihovog selektora, ne naš. Ali ipak i sa tim problemom mogu da zadaju velike poteškoće svim ekipama.

Sada malo o glavnim favoritima šampionata, počećemo sa selekcijom Španije koja čini mi se kao da godinama pokušava da obavi neku smenu generacije ali kao da jednostvno nemaju nekoga ko bi mogao da nadomesti izostanak braće Gasol, Ljulja, Rodrigeza i Fernandeza, pa su s toga neki od ovih igrača jos uvek u ekipi.  Španija je iskusna ekipa jedna od možda najstarijih na šampiontu čiji je vođa bez sumnje Marc Gasol osvajač NBA prstena sa Toronto Reptorsima ove sezone čovek koji je jedan od najboljih centara u sezonama iza nas, čovek od poverenja svakog trenera. Španija je ekipa koja je dobro popunjena na svakoj poziciji, ciji su igrači sličnog kvaliteta, svako može da uskoči umesto svakoga i da se ne oseti neka razlika u kvalitetu. Najviše se očekuje upravo od Gasola, Fernandeza, Ljulja i svakako Riki Rubija, a mogu dodati i da cela nacija očekuje da braća Hernangomez Wili i Hunaco pokažu da li su oni novi lideri Crvene Furije.

Ekipa Grčke na ovo tamičenje dolazi sa aktuelnim najboljim igračem NBA lige. Da budem iskren nikada nisam znao da izgovorim njegovo prezime, jer neko ga izgovara ovako neko onako pa ću jednostavno napisati Janis (Antetokounmpo)! Janis je momak koji ima sve od fizikalija do meke ruke, sve što je potrebno da budeš najbolji. Ono što može da bude problem za njega su Fiba pravila, ako sudije budu svirale sve kako treba biće tu dosta koraka, duplih i tako dalje. Grci su takođe ekipa puna iskustva sa solidnim sastavom, izdvojiću Sloukasa, Calathesa , Printezisa, Papanikolaua i Borusisa. Tu je i Janisov brat, Thanasis. Imaju Grci sve što treba da dođu do same završnice. Možda bi malo mogla da ih brine povreda Sloukasa koji neće biti skroz fit na ovom prvenstvu, ali većina njihovih napada svodiće se na to (iako pričaju da neće) daj loptu Janisu pa šta bude. A mislim da će sve iole kvalitetnije reprezentcije moći to da brane.

SAD, ekipa koja je dvostruki uzastopni osvajač zlatne medalje na svetskom prvenstvu ovde dolazi u nešto drugačijem sastavu nego do sada, silni otkazi uslovili su to da ova ekipa nema neke od najvećih NBA igrača u svom sastavu, te eto kako ameri vole to da kažu samo je Kemba Voker All Star igrač, ali nećemo pustiti da nas to zavara. Svi pričaju o slabosti njihovog tima jer su izgubili pripremnu utakmicu od Australije, ali opet. Imaju Grega Popoviča na klupi, čovek koji bi od prosečne ekipe napravio konkurenta za najviši plasman, pa stoga i ova ekipa Amerike je Top favorit za osvajanje prvenstva. Nema Lebrona, Hardena, Duranta, Karija, Irvinga i ostalih ali su tu Tejtum, Mitchel nadolazeće zvezde NBA lige, iskusni Lopez, Midlton, Barns te White, Smart, Brown ljudi koji će svaki zadatak odraditi maksimalno. Nemaju dosta igrača ali su svakako ekipa za respekt i ekipa koja je sigurna u završnici ovog takmičenja. Svi će hteti da ih pobede, svi će hteti da skinu krunu aktuelnom vladaru planete, ali da li će iko uspeti?

I za sam kraj Srbija. Naša reprezentacija dolazi na ovo takmicenje pa skoro u najboljem sastavu, veliki hendikep su izostanak Teodosića i Milosavljevića, iskreno mislim da će faliti i Nedović i Kalinić koji nisu na spisku, ali opet Sale zna bolje od svih nas ko mu treba ko ne. Srbija ima jedan od najboljih trilinga na ovom prvenstvu Bogdanović-Bjelica-Jokić. Tri momka od kojih se mnogo očekuje. Bjelica je iskusan igrač, igrač za velike utakmice, čini se da nije u najboljoj formi, ali i takav Beli je velika pretnja svakoj ekipi, čovek koji igra jednostavno, kod njega nema glupo izgubljenih lopti, nema glupih faulova, sve što radi radi pametno. Nikola Jokić sta reći sem najbolji centar NBA lige, momak koji svojim potezima zadivljuje ceo svet, momak koji ne igra košarku nego se igra košarke, Milos Teodosić u telu centra možda može i tako da se kaže. Bogdan Bogdanović suvo zlato ove ekipe, momak koji je izrastao u velikog lidera, momak koji se ne plaši da preuzme odgovornost, neko ko će ostaviti ne samo srce nego sve što ima na terenu za svoju zemlju, momak koga bi verujte svaka selekcija želela da ima u svom timu, ali srećom nema! Srbija je zrela ekipa, svi momci su barem jednom bili na velikom takmičenju, ekipa željna dobrog rezultata . Na ova tri momka valja dodati da imamo i Bobija Marjanovića koji moze da bude faktor “iznenađenja”, Nikola Milutinov je momak koji je dosta napredovao u poslednje dve sezone i biće od koristi u svakoj utakmici, Vasa Micić dečko koji igra karijeru života, koji je privukao pažnju velikih klubova. Da ne nabrajam sve ostale ali svi imaju i svi znaju svoju ulogu u timu i isto tako sam siguran da će svi ostaviti poslednji atom snage, poslednju kap znoja da urade ono zbog čega su i otišli u Kinu, da postanu prvaci sveta.

Dodao bih jos da treba sa posebnom pažnjom ispratiti i nastup Argentine za koju igra veliki Luis Skola, čovek koji i u svojoj četrdesetoj godini igra i predstavlja svoju zemlju.

Za sam kraj poželeo bih našim momcima sve najbolje pre svega da ne bude povreda, dosta ih je i bilo do sada, puno sportske sreće i da se sa Saletom popenju na krov sveta!!!

[ratemypost]