Danas obucite nešto plavo, obojimo ovaj dan njihovim bojama. Da znaju da su oni deo zajednice i da nisu sami. Pokažimo da razumemo i da želimo da napravimo pogodno okruženje za njihovo neometano odrastanje i život.

Autizam je veoma složen razvojni poremećaj koji se javlja tokom prve tri godine odrastanja i uglavnom traje do kraja života. Njegov specifičan uzrok je još nepoznat. Na osnovu činjeničnih podataka, dobijenih naučnim istraživanjem, danas znamo da autizam nije retka pojava, i smatra se da osobe koje imaju ovaj poremećaj uglavnom imaju prosečnu ili natprosečnu inteligenciju

Autizam pogađa jednu u 100 osoba, što znači da u Evropi trenutno živi 5 miliona autističnih ljudi. Ukoliko uzmemo u obzir i njihove porodice, možemo reći da autizam pogađa preko 20 miliona Evropljana.  Zbog nepostojanja Nacionalnog registra osoba sa invaliditetom, u Srbiji se ne zna tačan broj osoba sa autizmom. Zvanične institucije pominju da je taj broj oko 2500, dok udruženja roditelja dece sa autizmom govore o 70000 ljudi.

Zbog kompleksnosti njihovih potreba, oni pripadaju posebno osetljivoj grupi ljudi, čak i među ljudima sa invaliditetom. Njihove potrebe se iz godine u godinu menjaju. Nijedna osoba sa autizmom ne bi trebalo da bude uskraćena u slobodnom razvoju života.

Najbitnije je biti podrška osobama sa autizmom, a tu roditelji igraju glavnu ulogu.Deci sa autizmom treba omogućiti sve uslove koje imaju i druga deca, bez izdvajanja i diskriminacije, kako bi se oni ponašali prirodno u svom okruženju.

Porodice se same bore sa izazovima na koje nailaze, kao i sa strahovima za koje nisu ni znali da postoje. Neretko nemaju podršku ni svog najbližeg okruženja. „Od kada sam prvi put posumnjala da moj sin ima autizam pa do današnjeg dana, mi roditelji smo u mraku. Imam osećaj da smo prepušteni sami sebi – od utvrđivanja dijagnoze, preko izbora vrtića i škole, inkluzije ili ne, pa do svakodnevnih stvari.” – mama dečaka sa autizmom.

Poražavajuće je koliko kao društvo zanemarujemo da ljudi sa tim žive svakoga dana. Ne samo autistične osobe, već njihove porodice i okruženje. Naišla sam na jako puno obraćanja u kojima se moli vlast, ustanove i institucije da učine nešto kako bi olakšali funkcionisanje, ponavljajući svoje apele iz godine u godinu. Napravi se korak napred, pa se onda vratimo tri unazad i najviše što se uradi jeste da se na gradskim kućima upale plava svetla. To što smo nedovoljno uključeni u, slobodno to možemo tako reći, problem, je jedan od razloga zbog čega se osobe sa autizmom nedovoljno uspešno uključe u život odraslih.

Omogućavanje osobama sa autizmom da se školuju i da se radno angažuju utiče na mnoge aspekte njihovog života. Prevashodno na sticanje samopouzdanja i socijalizaciju i samo učešće u zajednici. Potrebno je da ih uključimo u sve redovne tokove i funkcionisanja, da uzimaju aktivni učinak u svim sferama.Oni su ljudi, divne osobe. Vaspitajte svoju decu da poštuju različitosti, da budu ljubazni prema drugačijima od sebe, te da ne postoji više ikakva statistika o maltretiranju i odbacivanju osoba sa autizmom.

Možda neke osobe sa autizmom ne mogu da govore, ali one mogu da čuju vaše reči, da osete vašu ljubav i da budu zahvalne na vašoj pažnji. Hajde da učinimo svet boljim mestom za sve boje duginog spektra, počnimo od plave.