Čir na želucu karakteriše tup bol koji se pojačava nakon jela, ali postoje i drugi simptomi.
Piše: Natalija Milošević, doktor medicine
Čir na želucu je prilično često oboljenje gastrointestinalnog trakta i predstavlja oštećenje sluzokože želuca.
Uzrok čira na želucu
U normalnim uslovima postoji fiziološka ravnoteža između izlučivanja želudačne kiseline i sluzne barijere želuca. Ukoliko dođe do poremećaja u ravnoteži, neki agresivni činioci poput nesteroidnih antiinflamatornih lekova (ibuprofen, diklofenak, itd.) i infekcije Helicobacter pylori (H.pylori) mogu dovesti do nastanka oštećenja.
Smatra se da je infekcija H.pylori najčešći uzrok ulkusa jer slabi zaštitnu moć sluznice i omogućava prodor kiseline ispod nje. Posebnim enzimima neutrališe želudačnu kiselinu i tako ostaje u želucu. Međutim, sama infekcija H.pylori ne mora značiti i ulkus. Bitni su i drugi faktori poput genetike, ali i faktori rizika kao što su pušenje i unos alkohola.
Čir na želucu – simptomi
Najčešći simptom je tup bol koji se karakteristično pojačava nakon uzimanja hrane. Kod čira na dvanaestopalačnom crevu javlja se bol na prazan stomak ili 1-3 sata posle jela (kada hrana izađe iz želuca). Pored bola mogu se javiti:
Mučnina
Povraćanje
Gađenje
Nadutost
Gubitak telesne težine
Najčešća komplikacija ulkusa je krvarenje i tada se mogu javiti crna stolica (melena) i povraćanje crnog sadržaja (kao talog kafe). Pored toga mogu se javiti i penetracija (ako čir probije u drugi organ) i perforacija (ako probije u trbušnu duplju). Komplikacije su po život opasna stanja i treba se hitno javiti lekaru.
Dijagnoza
Urea izdisajni test- koristi se u dijagnostičke svrhe i za proveru uspešnosti terapije H.pylori
Antitela na H.pylori
Antigen H.pylori u stolici
Rendgen barijumskim kontrastom
Endoskopski pregled
Biopsija želuca i patohistološka analiza
Lečenje čira na želucu
Želudačni ulkus izazvan H.pylori leči se preparatima koji uništavaju uzročnika, smanjuju kiselost želuca i oblažu želudačnu kiselinu zaštitnim slojem. Ukoliko ulkus nije uzrokovan helikobakterijom dovoljno je uzimati blokatore lučenja kiseline. Koriste se:
Antibiotici- trenutno najpouzdanija terapija koja podrazumeva dva antibiotika u kombinaciji sa lekom koji blokira lučenje kiseline ili protektivom
Antacidi- deluju zaštitno na sluzokožu
H2-antagonisti i inhibitori protonske pumpe- smanjuju kiselost želudačnog soka.
Neophodno je da pacijent bude uporan i pridržava se terapije i time znatno smanji mogućnost ponovnog javljanja bolesti.
