Zaprati nas #uziceonline
REKLAMA
REKLAMA

“Kantina“

REKLAMA

“Kinder

Vesti

Crna lista internet trgovaca

Na listi 98 trgovaca

Objavljeno

Fotografija: Campaign Creators

Poslednjih nekoliko godina, a naročito ove 2020. godine, došlo je do značajnog porasta prometa u elektronskoj trgovini. Na rast prometa svakako je uticao i porast broja trgovaca koji se bave internet trgovinom, međutim, nemali je broj onih koji ovakav vid trgovine ne obavljaju u skladu sa zakonima, dobrom trgovinskom praksom, pa čak ni etičkim normama. Rast trgovaca koji posluju “na crno”, posebno je primećen na društvenim mrežama.

Zakon o elektronskoj trgovini (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2009, 95/2013 i 52/2019) u članu 6. jasno navodi koje su obavezne informacije koje je pružalac usluge elektronske trgovine dužan da poseduje. Naime, pomenuti član, između ostalog, navodi:


Pružalac usluga dužan je da, u obliku i na način koji je neposredno i stalno dostupan, korisnicima usluga pruži sledeće informacije:

  1. ime i prezime ili naziv pružaoca usluga,
  2. sedište pružaoca usluga,
  3. ostale podatke o pružaocu usluga na osnovu kojih korisnik usluga može sa njim brzo i nesmetano da ostvari komunikaciju, uključujući i elektronsku adresu,
  4. podatke o upisu u Registar privrednih subjekata, odnosno drugi javni registar,
  5. pojedinosti o nadležnom organu, ako delatnost pružaoca usluga podleže službenom nadzoru,
  6. u slučaju da se radi o posebno regulisanoj delatnosti – profesionalno ili stručno strukovno udruženje kod koga je pružalac usluga registrovan, profesionalni naziv i državu koja ga je odobrila i uputstva o profesionalnim pravilima,
  7. poreski identifikacioni broj (PIB), kao i broj obveznika poreza na dodatu vrednost ako je pružalac usluga obveznik poreza na dodatu vrednost.

U navedenom članu takođe se navodi da „Ako pružalac usluga navodi cene, one moraju biti jasno i nedvosmisleno naznačene, a posebno mora naznačiti da li su u te cene uključeni troškovi dostave, ostali manipulativni troškovi, porez i drugi troškovi koji na njih utiču.“

Drugim rečima, trgovac koji svoju prodaju vrši putem interneta, u obavezi je da na vidnom i dostupnom mestu naznači:

  • poslovno ime,
  • adresu sedišta,
  • kontakt podatke,
  • matični broj (MB),
  • poreski identifikacioni broj (PIB),
  • detaljne podatke o ceni proizvoda, koji uključuju i troškove dostave i ostale manipulativne troškove.

Ukoliko trgovac poseduje sve navedene podatke i ukoliko su isti tačno navedeni (provera se može izvršiti putem registra pravnih lica na internet stranici Agencije za privredne registre – APR (http://pretraga2.apr.gov.rs/unifiedentitysearch)), smatra se da isti posluje u skladu sa Zakonom i da je kupovina kod takvog trgovca bezbedna, u smislu da se u toj situaciji primenjuju i odredbe Zakona o zaštiti potrošača i dr. zakona kojima se reguliše poslovanje van poslovnih prostorija trgovca.


Zašto je ovo važno?

Broj potrošača koji se javljaju potrošačkim organizacijama (UZPV i NOPS), a u vezi sa kupovinom putem društvenih mreža od neregistrovanih prodavaca, svakodnevno raste. Nažalost, u ovakvoj situaciji, odredbe Zakona o zaštiti potrošača nisu primenjive (ne važe) i potrošačke organizacije nisu u mogućnosti da postupaju, niti da pruže adekvatne pravne savete, izuzev da potrošače upute na samostalni sudski postupak.

Posmatrajući navode u čl. 6. Zakona o elektronskoj trgovini, ali i druge zakone, Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine (UZPV) u saradnji sa potrošačkim organizacijama članicama Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), izvršilo je proveru određenog broja trgovaca na društvenoj mreži fejsbuk i utvrdilo spisak onih za koje se sumnja da ne posluju u skladu sa propisima. Lista je data u nastavku, međutim važno je napomenuti da ista nije konačna, ne predstavlja reprezentativni uzorak po pitanju broja trgovaca „na crno“, niti predstavlja listu trgovaca na koje potrošači najčešće izjavljuju prigovore.

Izvor: potrosac.info

REKLAMA
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Popularne