Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan je sećanje na dan kada se Isus Hristos četrdeseti dan posle vaskrsenja poslednji put javio svojim učenicima – dvanaestorici apostola i uzneo (vazneo) na nebo, i “seo s desne strane Boga”.

Spasovdan spada u pokretne praznike i obeležava se 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Svetih Trojica (Duhova), i uvek je četvrtkom.

Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao:

– Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen – navodi se u Novom zavetu.

Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od prethrišćanskih vremena. Prema starom slovenskom verovanju, gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz žitni klas u ruci, spasavalo useve od grada.

Bio je to praznik koliko ratara, toliko i stočara. Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom: “Sveti Spase – spasi duše naše!”

Za Spasovdan kao krsnu slavu klalo se jagnje i spremala se cicvara. Inače, naši preci nisu pili mleko od Nove godine do Spasovdana, a verovali su da na Spasovdan muškarci ne valja da se briju, žene da se umivaju, a deca da se kupaju.

Na Spasovdan nikako ne valja spavati preko dana da se ne bi dremalo čitave godine.

Ne rade se danas teški poslovi, u znak poštovanja prema velikom prazniku koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.