Od svih briga koje imaju roditelji, posebna je, čini se, ona kad dete dobije temperaturu. I koji god da je uzrok, pa i ako nije opasan, mame i tate samo čekaju kad će da prođe i kad će sve da se vrati u normalu. A pošto oko skidanja temperature postoje brojne nedoumice, iz Telefonskog savetovališta Halo beba Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd za Zadovoljnu govore kako je najbolje skinuti temperaturu – i bez lekova.

Rashlađivanje mlakom vodom

„Lek (sirup ili čepići) za snižavanje temperature je neophodan u kućnoj apoteci svake porodice koja ima dete. Bez leka ne treba ići na putovanje, na vikend, u posetu koja traje par dana, posebno ako su vam na tom odredištu nedostupne apoteke ili lekarska pomoć. Međutim, ponekad se roditelji nađu u situaciji da nemaju lek za snižavanje temperature kod sebe, a detetu je neophodno pomoći jer je temperatura visoka. Prva pomoć je rashlađivanje mlakom vodom.”

Kako kažu iz Halo bebe, kupajte dete u mlakoj vodi (ne hladnoj) do 10 minuta. U kadicu stavite igračke da zabavite dete. Uvijte dete nakon kupanja samo u čaršav ili peškir. Ostavite ga nakratko, tako vlažno, da se osuši. Nakon toga mu obucite tanju pamučnu i širu garderobu.

Orošavanje

„Dete možete rashladiti i orošavanjem. Pokvasite pelenu, sunđer ili manji peškirić mlakom vodom, prebrišite i kvasite čelo, vrat, ruke, noge… Pustite da se osuši na vazduhu.“

Takođe, nudite dete da češće uzima tečnost (vodu, sveže ceđene sokove, kompote, bistre supe). Apetit mu je obično smanjen kad ima povišenu temperaturu, pa treba davati lako svarljive, manje i češće obroke. Ako je u pitanju beba koja sisa, češće je dojite.

Iz Halo bebe ističu i da se kod skidanja temperature ne preporučuju narodni lekovi.

„Oni mogu naneti više štete nego koristi detetu. Dečja koža je tanka i osetljiva, a površina velika, pa se supstance nanete na nju lako resorbuju, ulaze u organizam deteta. Takođe, lekovi iz domaće kuhinje često iritiraju i oštete dečju kožu. Posle primene tih preparata koža može biti veoma crvena, oštećena, kao da je opečena. A udisanje alkoholnih isparenja može dovesti do intoksikacije.”

Kako navode naše sagovornice, alkoholne frikcije kao mera hlađenja se više ne preporučuju jer se pokazalo da je mlaka voda podjednako efikasna u obaranju temperature, a daleko manje neprijatna po dete. S druge strane, kod male dece one su posebno opasne jer preko tanke dečje kože ili udisanjem isparenja alkohol lako prodire u organizam i može izazvati stanje alkoholisanosti.

Iz Halo bebe napominju i da lekovi, tzv. antipiretici, predstavljaju osnovni način borbe sa visokom telesnom temperaturom, ali ih treba davati tek nakon što ona pređe 38-38,5°C.

„Većina pedijatara savetuje da se deci i bebama starijim od šest meseci temperatura ne obara dok ne pređe 38,5°C, merena ispod pazuha. Oni ponekad mogu savetovati lekove za snižavanje temperature i pri manjoj temperaturi da bi se ublažila bolna stanja – bol u grlu, ušima, glavobolja, bolovi u mišićima, kako bi dete moglo da spava i da se odmori. Bebi treba obarati temperaturu kada, merena ispod pazuha, pređe 38,5°C, a u uhu i guzi 39°C. Ukoliko je dete ranije imalo febrilne konvulzije, onda je treba obarati čim dostigne 38°C. Temperatura preko 40°C mora da se obara brzo, bez obzira na uzrok“, kažu iz Halo bebe i dodaju da, pre svega, bebu treba raskomotiti, a onda primeniti neki od preporučenih načina snižavanja telesne temperature – rashlađivanje ili lekovi.

Roditelji povišenu temperaturu često poistovećuju sa bolešću, zaboravljajući da je ona zapravo samo prirodna reakcija našeg organizma, i često u panici dete vode kod lekara i pri najmanjem skoku temperature.

Opšte ponašanje i izgled vaše bebe je bolji pokazatelj ozbiljnosti njenog stanja nego visina podeoka na toplomeru koji je telesna temperatura dostigla.

Iz Halo bebe kažu da je stručna pomoć potrebna ukoliko:

• beba je mlađa od tri meseca – odmah je odvesti kod lekara;

• beba ima manje od šest meseci i temperaturu preko 38°C;

• dete bilo kog uzrasta ima temperaturu preko 38,5°C i loše opšte stanje;

• dete bilo kog uzrasta ima temperaturu veću od 40°C;

• dete je neobično pospano ili vrlo uznemireno;

• dete ima znake dehidratacije – retko mokri ili ne mokri uopšte (suva pelena), plače oskudno ili bez suza, oči su joj upale, usta suva, jezik obložen, a fontanela uvučena, ne uzima tečnost;

• boluje od neke hronične bolesti (srčana, neurološka, bubrežna oboljenja i sl.);

• ranije je imala febrilne konvulzije (fras);

• ne može da spava, smeta joj svetlo, odbija da jede i sl.;

• kod naglog skoka temperature nakon par dana umerenih simptoma;

• ima druge simptome: bolno grlo, ukočen vrat, bol u ušima, probleme sa disanjem, bol u stomaku, povraćanje, učestale stolice, neobjašnjiv osip i sl.;

• ukoliko temperatura ne može da se snizi ni pored davanja lekova.

Kada se takođe javiti pedijatru:

• dete izgleda bolesno iako je temperatura pala;

• detetu se stanje pogoršava;

• temperatura se održava više od 24 časa kod deteta mlađeg od dve godine;

• temperatura se održava više od tri dana kod dece starije od dve godine.

Za kraj iz Halo bebe kažu da detetu koje ima temperaturu nikada ne treba davati antibiotike na svoju ruku, bez pregleda lekara.

„Samo u onim slučajevima kada je uzročnik temperature bakterijska infekcija lekar će prepisati antibiotike.“

Izvor: zadovoljna.nova.rs