Lokalne samouprave će dobijati 75 odsto novca, umesto sadašnjih 30, od svakog naplaćenog saobraćajnog prekršaja na njihovom području, a budžetu Srbije bi pripalo 25 odsto. To stoji u predlogu MUP Srbije, po novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja koji je u izradi.

Ovaj predlog naišao je na opšte odobravanje svih učesnika drugog stručnog seminara “Unapređenje sistema bezbednosti saobraćaja” kojeg je na Kopaoniku organizovala Agencija za bezbednost saobraćaja Srbije uz saradnju sa MUP Srbije.

Radi se o značajnim sredstvima .Lokalnim samoupravama je po ovom osnovu pripalo u 2018. oko 12,3 miliona evra. Da bi unapredili bezbednost, smanjili broj nastradalih potrebno je da svi i državni organi i lokalna samouprava daju puni doprinos. Jedan od ciljeva ovog seminara na kome učestvuje 330 predstavnika lokalnih samouprava je da kroz razmenu iskustava dođemo do najboljih rešenja.

Jasmina Milošević – direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja Srbije

Kako novca ima dovoljno za brojne projekte (po zakonu ova sredstva mogu da se troše samo radi poboljšanja bezbednosti saobraćaja), mali broj lokalnih samouprava uspeva da ih potroši, tek oko 36 odsto.

U martu je formirana Stručna grupa za izradu novog Zakona o bezbednosti saobraćaja Srbije i naš predlog je bio nova preraspodela sredstava kako bi lokal dobio što više. Predlog je i da se donese Pravilnik o korišćenju tih sredstava na osnovu koga bi Agencija odobravala projekte lokalnih samouprava. Predlog je i da se neutrošena sredstva vraćaju u budžet Republike Srbije jer bi to nateralo opštine i gradove da se više potrude. Od tih 75 odsto koliko bi dobijale lokalne samouprave bi morale da utroše 30 odsto na poboljšanje infrastrukture.

Nebojša Arsov – načelnik MUP Srbije.

Na seminaru su iznesenii brojni primeri iz prakse, koji su doveli do smanjenja broja nastradalih, ali i neki primeri nenamenskog trošenja novca poput kupovine hiljada kačketa i radnih odela, trošenja novca u propagandu turizma i slično.

Ogromni materijalni gubici

Evropska unija je izračunala da materijalna šteta po jednom poginulom u saobraćajnoj nesreći iznosi 2,3 miliona evra, rekao je dr Milan Tešić iz Agencije za bezbjednost saobraćaja Republike Srpske.

To su ogromna sredstva pa je zato neophodno ulagati u podizanje nivoa bezbednosti. Mi u Republici Srpskoj imamo drugačiji način finansiranja lokalnih samouprava. Kod nas se iz svake polise auto-osiguranja izdvaja jedan odsto bruto što godišnje iznosi 550.000 evra.

dr Milan Tešić – Agencija za bezbjednost saobraćaja Republike Srpske

Poražavajuća statistika

U 2018. na našim drumovima je poginulo 546 osoba. Do kraja avgusta u 2019. poginulo je 348 ljudi. Zadati cilj je da 2020. bude manje od 365 poginilih i nijedno dete. U prošloj godini nastradalo je 12, a u ovoj devet. Jedno dete je stradalo kao biciklista, a osmoro je bilo u automobilu.

Najviše nastradalih je u letnjim mesecima. Najčešći faktori saobraćajnih nesreća sa poginulima u letnjim mesecima su greške vozača čak 38 odsto. Brzina je uzrok u 30 odsto slučajeva, 9,0 odsto je uzrokovano alkoholom, 4,0 odsto je faktor put i 3,0 odsto greške pešaka.

Za 12 odsto ne zna se uzrok. Možda je to razlog ovogodišnjeg crnog jula, koji nas je sve iznenadio sa 68 poginulih. Zadatak svih nas je da otkrijemo te uzroke.

Jasmina Milošević – direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja Srbije

Samo 83 odsto putnika na prednjim sedištima u kolima koristi pojaseve, na zadnjim poražavajućih 12 odsto. Samo 60 odsto dece do tri godine se prevozi u sigurnosnim dečjim sedištima, a 45 odsto uzrasta od četiri do 12 godina.

Čak 0,65 odsto vozača vozi pod uticajem alkohola, a 4,7 koristi mobilni telefon u toku vožnje.

Od ukupnog broja poginulih čak 9,0 odsto su vozači bicikla, iako su procentualno mali učesnici u saobraćaju.

Izvor: novosti.rs