Zakon u Srbiji nema jasno definisanu maksimalnu temperaturu pri kojoj bi se rad morao obustaviti. Ministarstvo je izdalo samo preporuke poslodavcima kako da organizuju rad zaposlenima tokom tropskih dana, a između zakona i preporuka ostaju radnici koji na posao odlaze iako živa u termometru prelazi 40. podeljak.
Posao (i život) ne mogu da stanu tokom leta, rečenica je koju smo nebrojano puta čuli kada se pokrene ova tema, i to donekle jeste jasno. Međutim, kada su vremenski uslovi ekstremni i onemogućavaju čak i normalno funkcionisanje, a kamoli rad, nešto ipak mora da se učini. Pitanje je šta, kada zakon ne nalaže ništa.
“Poslodavci imaju odgovornost da osiguraju bezbedne radne uslove. U slučaju ekstremnih vremenskih uslova, poslodavci bi trebalo da preduzmu mere kako bi zaštitili zdravlje i sigurnost svojih radnika”, za MONDO je rekla Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije.
U skladu sa važećom regulativom, poslodavci su dužni da obezbede zaposlenima rad na radnom mestu i u radnoj sredini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac je dužan da svojim aktom o proceni rizika na radnom mestu u radnoj sredini uzme u obzir i rizike po zdravlje zaposlenih koji rade na otvorenom pri visokim temperaturama i da radna mesta na otvorenom prostoru tako uredi da zaposleni budu zaštićeni od nepovoljnih vremenskih prilika i imaju obezbeđenu prvu pomoć.
Mere bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za ovakve slučajeve propisane su Uredbom o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima, Pravilnikom o zaštiti na radu u poljoprivredi, Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu, kao i drugim propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
“Znači, nije propisana zabrana rada u slučaju visokih temperatura, ali poslodavac mora biti svestan svoje odgovornosti za bezbedan i zdrav rad, pa tako i rad u ovakvim uslovima, te s tim u vezi mora preduzeti odgovarajuće mere, među kojima može biti i promena organizacije rada”, naglasila je ona.
Mnoge zemlje širom sveta uvele su posebne zakone kojima se štite radnici na otvorenom tokom vrućina. S obzirom na ovdašnje klimatske prilike, i Srbija bi trebalo da preduzme slične korake.
Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za Mondo kažu da su doneli smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama, koje treba da pomognu poslodavcima i zaposlenima da se rizik po zdravlje pri radu na visokim temperaturama na otvorenom svede na najmanju moguću meru i da ih usmeri kako da postupaju u slučaju pojave zdravstvenih problema vezanih za rad na visokim temperaturama. U pitanju je, dakle, niz smernica i preporuka, a ne zakon koji obavezuje.
“Kada temperatura vazduha u letnjim mesecima prelazi 36°C, zaposleni koji obavljaju poslove na otvorenom, kao što su poslovi u građevinarstvu, poljoprivredi i sl., smatra se da rade u nepovoljnim radnim uslovima, što može negativno da utiče na njihovo zdravlje” – navode u svom upustvu iz Ministarstva i navode stavke koje je važno poštovati:
– Izbegavanje rada u najtoplijem delu dana (od 11 – 16 časova, u skladu sa Preporukom Vlade Republike Srbije, ukoliko to dozvoljava proces rada);
– Organizovati rad po smenama;
– Uvođenje dodatne radne snage;
– Preraspodela obavljanja poslova – teži deo posla obavljati u hladnijem delu dana;
– Praviti češće pauze uz obezbeđivanje velike količine vode i bezalkoholnih napitaka;
– Izvršiti obuku zaposlenih za pružanje prve pomoći;
– Zaposlenima se mora omogućiti da tokom odmora (pauze) mogu skinuti sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu;
– Obezbediti odgovarajući prostor gde zaposleni mogu da se sklone od sunca i odmore;
– Izvršiti aklimatizaciju zaposlenih na uslove pri visokim temperaturama.
Ipak, radnici mogu da prijave inspekciji rada poslodavca koji nije preduzeo mere za njihov bezbedan i zdrav rad na otvorenom za vreme trajanja visokih spoljnih temperatura, a ova prijava može biti i anonimna.
Ukoliko se utvrdi da poslodavac nije obezbedio uslove za rad u ovim uslovima, propisana je novčana kazna za poslodavca sa svojstvom pravnog lica od 1.500.000 do 2.000.000 dinara, za odgovorno lice u pravnom licu od 50.000 do 150.000 dinara, dok je za za preduzetnika propisana novčana kazna od 400.000 do 500.000 dinara.
Sindikati i njihova uloga
Saradnja sa sindikatima je od suštinskog značaja za obezbeđivanje dostojanstvenih, što znači i bezbednih i zdravih uslova rada za sve zaposlene, smatra deo stručne javnosti.
Moguće rešenje u tome vide i iz Unije poslodavaca, kažu da konstruktivan dijalog između socijanih partnera može dovesti do boljeg razumevanja i rešavanja problema, uključujući prilagođavanje procesa rada ekstremnim vremenskim uslovima, kako bi se rizik po bezbednost i zdravlje zaposlenih sveo na najmanju moguću meru.
