Delimično oštećene i pohabane novčanice dinara, kojima ne može da se plaća ni na jednom prodajnom mestu jer trgovci odbijaju da prime takav novac, građani mogu da zamene u bankama. Međutim, i ovde postoje tačno propisani uslovi pod kojima te novčanice mogu da se zamene, a provizije koje banke u tu svrhu uzimaju kreću se do dva odsto. 

U nekima besplatno, u nekima i do dva odsto od vrednosti pohabane novčanice -tako se kreću cene po kojoj banke građanima menjaju oštećene dinarske novčanice.

I to ne sve.

Menjaju se i kovanice dinara, takođe pod određenim uslovima, a sve je, kada je reč o domaćoj valuti, precizno definisano Odlukom o upravljanju tokovima gotovine.

Ova Odluka kaže da su „banke dužne da pravnim i fizičkim licima zamenjuju novčanice i kovani novac koji nisu podobni za opticaj“.

Kakve novčanice nisu podobne da budu u opticaju?

NBS navodi da su za opticaj nepodobne novčanice podnete na zamenu koje imaju najmanje 51 odsto ispravne površine.

Potom, kada je preko cele novčanice uočljiva zaprljanost, kada su jasno uočive mrlje, potom novčanice sa ispisanim grafitima.

Kada je primetan nedostatak boje (kao kada se, na primer, opere novčanica), potom novčanica koja ima bar jedno zacepljenje, one koje imaju jasno uočljive rupe, ona kojima nedostaje „ćošak“.

Ako je novčanica lepljena, „popravljana“, kada je novčanica izrađena sa izvesnom greškom i kao takva puštena u opticaj – takođe može da se zameni u bankama.

„U slučaju da se banci na zamenu podnese manje od 51 odsto površine ispravne novčanice – potrebno je da banka od podnosioca novčanice obezbedi pismeno obrazloženje kako je došlo do oštećenja novčanice, odnosno ako nedostaje deo ili delovi novčanice, obrazloženje šta se dogodilo s delom, odnosno delovima koji nedostaju, kako je podnosilac novčanice došao u posed te novčanice, kao i podatke o podnosiocu. Takve novčanice banka šalje Narodnoj banci Srbije, koja odlučuje da li ima ili nema osnova za njihovu zamenu“, pojašnjava centralna banka.

I kovanice mogu da budu nepodobne za opticaj.

Tu je reč o onima koje su, zbog dugog korišćenja u opticaju, korozije ili fizičkih uticaja promenile neke od svojih fizičkih osobina.

Isto važi i za kovanice izrađene sa „izvesnom greškom“, koje su takve i poštene u opticaj. Ovakve kovanice se deklarišu kao – škart.

Kako se kreću provizije

Pregledom tarifnika više banaka na tržištu mogu da se „izvuku“ određena pravila kada je reč o ceni koju banke zaračunavaju građanima za zamenu pohabanih i oštećenih novčanica.

Tako u tarifniku nekolicine banaka stoji da je zamena ovakvih dinarskih novčanica – besplatna, dok kod pojedinih provizija iznosi i dva odsto od vrednosti pohabane novčanice.

Može li da se zameni oštećeni strani novac

Banke, inače, rade zamenu i novčanica stranih valuta, ali tu su provizije znatno veće i ni kod jedne banke ova usluga nije besplatna.

Čak se u pojedinim bankama naplaćuje i „provera ispravnosti novčanica u stranoj valuti“ – u jednom cenovniku ova usluga košta 0,8 odsto od vrenosti novčanice, ali je ujedno definisano da minimalna provizija mora da bude 100 dinara, dok maksimalna ne sme da pređe 5.000 dinara.

Provizije za strani pohabani novac su šarenolike.

Jedna banka proviziju definiše kao „naplatu novčanica koje se povlače iz opticaja, kao i pohabanih stranih novčanica 4,00% + PDV + troškovi ino banke“, druga u svom cenovniku ima jednostavnu stavku „zamena oštećenih novčanica u stranoj valuti 5%“.

Ima i banaka koje zamenu oštećenih novčanica efektivnog stranog novca naplaćuju „minimum 10 dinara, odnosno 2%“.

Neke banke preciziraju da rade samo „zamenu nepodobnih novčanica efektivnog stranog novca – evra, američkog dolara i švajcarskog franka, uz naknadu od 5%“.

Ima i onih koji preciziraju koliko tačno sme da bude oštećena stana novčanica da bi je banka zamenila, poput stavke „zamena opticajnih evro novčanica oštećenih do 40% – 5% od nominalne vrednosti (u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS)“ i „zamena opticajnih oštećenih novčanica u stranim valutama izuzev evro valute, minimalnog oštećenja u vidu zaprljanosti na novčanici 5% od nominalne vrednosti (u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS)“.

Izvor: n1info.rs