Zaprati nas #uziceonline



Logo

REKLAMA

“Kantina“

REKLAMA

“Kinder

Vesti

Koliku temperaturu treba „skidati“ lekovima, a za koliku oni nisu potrebni?

Uobičajeno je da tokom dana telesna temperatura varira

Objavljeno

Fotografija: Matteo Fusco

Temperatura tela zavisi od ravnoteže između proizvodnje toplote u tkivima (posebno u jetri i mišićima) i gubitka toplote sa periferije tela.

Uobičajeno je i normalno da tokom dana telesna temperatura malo raste i pada, odnosno varira.

Kao deo našeg biološkog dnevnog ritma, temperatura raste od najnižih vrednosti u ranim jutarnjim časovima do najviših u kasnim popodnevnim satima.

Razlika između jutarnje temperature i temperature izmerene u kasnim popodnevnim satima obično je 0,3°C, a najviše oko 0,6°C.

Normalna telesna temperatura

Normalna telesna temperatura zdrave osobe kreće se od 36°C do 37°C, mereno na površini kože. Mala deca mogu imati nešto višu normalnu telesnu temperaturu od odraslih, a može i blago da poraste usled stresa, fizičkog napora ili u toplom okruženju.

Našu telesnu temperaturu kontroliše regulacioni centar u mozgu, tačnije u žlezdi koja se zove hipotalamus. Povećava ga preusmeravanjem krvi sa površine u unutrašnjost tela, čime se smanjuje gubitak telesne toplote kroz kožu i ekstremitete.

Kada se termostat hipotalamusa nakon nekog vremena vrati u normalu, telo uklanja višak toplote preusmeravajući krv nazad na kožu i čini je da se znoji.

Mala deca imaju nedovoljno razvijen, a stariji imaju oslabljen termoregulacioni centar i on ne radi uvek besprekorno.

S druge strane, izloženost hladnoći, prekomerna upotreba alkohola i droga, kao i neke bolesti, kao što su bolesti štitne žlezde, nadbubrežne žlezde, bubrega, jetre i mozga, mogu izazvati pojavu previsoke telesne temperature. niska, niža od 36 ° C.

U ovom slučaju naša koža je hladna i bleda, a telo drhti jer pokušava da podigne temperaturu radom mišića.

Zašto temperatura raste?

Mnoge bolesti imaju povišenu telesnu temperaturu ili groznicu kao simptom. Uzrok akutne groznice kod odraslih, ranije zdravih ljudi, najčešće je zarazna bolest, odnosno akutna infekcija respiratornog, digestivnog, genitourinarnog sistema ili infekcija kože.

Kod male dece treba istaći i druge uzroke, kao što su reakcija na vakcinu, dehidracija organizma, nicanje zuba.

Porast telesne temperature iznad 37°C je znak da se naše telo bori i da ga zapravo smatramo zaštitnim odgovorom na infekciju ili povredu, jer povišena temperatura jača odbrambene mehanizme našeg tela.

Posledice povišene temperature

Umerenu, prolaznu povišenu telesnu temperaturu koja prati većinu akutnih bolesti, zdrave odrasle osobe dobro podnose. Međutim, ekstremno visoke temperature (41°C i više) mogu izazvati štetu.

Na toj temperaturi dolazi do razlaganja proteina u ćelijama, što rezultira funkcionisanjem ćelija, a na kraju i mnogih organa. Kod odraslih sa srčanom ili plućnom insuficijencijom, povišena telesna temperatura može dovesti do povećanja potrebe za kiseonikom, a kod pacijenata sa demencijom može pogoršati psihičko stanje.

Kod zdrave dece, povišena telesna temperatura može da izazove febrilne konvulzije (nenormalni električni udari u mozgu usled povišene telesne temperature, koji se javljaju u detinjstvu).

Lečenje groznice

Blago povišenu telesnu temperaturu ne treba lečiti. Da biste ublažili tegobe, savetuje se da se oslobodite viška odeće i istuširate se mlakom vodom. Snižavanje povišene telesne temperature je neophodno kada dostigne vrednosti od 38°C mereno ispod pazuha, odnosno 38,5°C mereno rektalno.

U slučaju jake glavobolje, ukočenosti vrata, osipa, tahikardije, promene psihičkog stanja i temperature iznad 40°C, pacijent se upućuje na bolničko lečenje.

Lekovi koji se koriste za smanjenje povišene telesne temperature nazivaju se antipiretici i dostupni su u obliku tableta, sirupa i rektalnih supozitorija.

Najčešće korišćeni antipiretik je paracetamol, koji je zbog dobrog odnosa efikasnosti i bezbednosti prva preporuka u smernicama za lečenje bola i povišene telesne temperature. Postiže željeni efekat i nežan je za stomak i mogu ga uzimati deca, trudnice, starije osobe i osobe sa oboljenjima organa za varenje i disanje.

Lekar vam može pomoći i pri izboru leka za snižavanje temperature, shodno tome, ako bolujete od neke hronične bolesti, ako uzimate neke druge lekove, ako imate osetljiviji stomak, ako ste bili u kontaktu sa zaraženim osobama, ako ste nedavno putovali u endemsko područje…

Tokom epidemije korona virusa preporučuje se da se javite lekaru porodične medicine već sa blago povišenom telesnom temperaturom od 37,2°C izmerenom ujutru, koji će vas posavetovati o daljem lečenju.

Izvor: danas.rs

REKLAMA
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Popularne