Zaprati nas #uziceonline



Logo

REKLAMA

“Kinder

REKLAMA

“Bravo

Vesti

Libergraf: Užička vlast ne odustaje od sporne rekonstrukcije Trga partizana

Gradska vlast u Užicu se upušta u rekonstrukciju Trga partizana mimo zakona

Objavljeno

Fotografija: uzice online

Užička vlast neće odustati od rekonstrukcije već će, najverovatnije, uvažiti stav Komisije za planove koja je preporučila da se prolongira primena Odluke o pristupanju izradi Plana detaljne regulacije (PDR) „Trg partizana, deo evidentitane prostorne kulturno-istorijske celine Slanuša-Trg partizana-Ulica Dimitrija Tucovića“. (https://uzice.rs/wp-content/uploads/2023/02/SK24-22.pdf)

U razgovoru za Libergraf, u decembru prošle godine, Predrag Gavović, promoćnik gradonačelnice za urbanizam, je kazao da bi trebalo da se rekonstruiše „Trg partizana sa delom Ulice Dimitrija Tucovića, ali ne i parcela srušene pošte“. Radovi podrazmevaju, dodao je, „zamenu ploča na trgu, uređenje fasada zgrada oko trga, kao rekonstrukciju dela Ulice Dimitrija Tucovića“.

„Ako budemo menjali samo ploče na trgu“, dodao je, „uz uslove Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo, ne treba nam Plan deteljne regulacije (PDR)“.

Propusti, zbog hitnosti

Iako GUP Užica zabranjuje da se izrađuju planovi detaljne regulacije samo za pojedine delove prostorno-istorijskih celina koje su pod zaštitom, već se ona mora tretirati kao celina, i na našu konstataciju da je time prekršen taj dokument, ali i Zakon o planiranju i izgradnji (https://libergraf.rs/2024/01/08/najavljena-rekonstrukcija-uzickog-trga-nije-u-skladu-sa-zakonom/), Gavović kaže da on „ne misli tako“.

„Nije sporno da uradimo i to, ali teško ćemo doći do idejnog rešenja za celo područje, jer na njemu ima mnogo raznih oblika svojine“, kazao je i poručio da gradska vlast „neće odustati od rekonstrukcije trga“.

Na pitanje zašto su, pre usvajanja Odluke o pristupanju izradi PDR, izostale javne konsultacije sa građanima i stručnjacima, Gavović je naveo: „Žurili smo da uradimo PDR, zbog projekta „Užice prestonica kulture Srbije 2024“ i mislili smo da bi trebalo da ga imamo, kako bismo, u okviru tog projekta, dobili sredstva za realizaciju Plana“.

Navodeći da će se „ceo postupak vratiti na početak, kako bi se o tome izjasnili građani i stručna javnost“, ponovio je da se „neće ukidati Odluka o pristupanju izradi PDR“, a potom odbacio sumnje o koruptivnim radnjama.

„U dobroj nameri, a zbog hitnosti konkurisanja za projekat „Prestonica kulture Srbije 2024“, redosled radnji koje nalaže zakon, možda, nije do kraja ispoštovan, ali ništa se ne krije od javnosti“, tvrdi Gavović.

Lokacija srušene pošte

Gavović je objasnio da PDR-om „nije obuhvaćena lokacija na kojoj se nalazila zgrada pošte“, koja je srušena 1999. godine tokom NATO bombardovanja, „jer je to zemljište u privatnom vlasništvu“.

Vlasnik parcele bila je Republika Srbija, a pravo njenog korišćenja imala je Pošta Srbije. Nakon što je pošta srušena, a na osnovu Zakona o restituciji, naslednici nekadašnjih vlasnika oduzete imovine su postali vlasnici manjeg dela tog zemljišta i prodali ga fizičkom licu. Isto to lice je na taj način steklo pravo preče kupovine nad delom parcele od oko 1.700 kvadratnih metara u državnom vlasništvu, a zatim i otkupilo taj deo od države.

„Ukoliko vlasnik te parcele na njoj želi nešto da gradi, mora da traži saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo, jer to je deo kulturno-istorijske celine“, kazao je Gavović

 „Osavremenjavanje“ trga

Posle tekstova koje je Libergraf objavio i organizovao konfereciju za novinare o nameri lokalne vlasti da rekonstruiše trg, lokalni mediji su se zainteresovali za taj problem.

Nakon sednice Skupštine grada, koja je održana 28. decembra 2023. godine, na pitanje novinara šta je cilj rekonstrukcije, Gavović je odgovorio da je „ideja da se trg osavremeni, u smislu njegovog približavanja građanima i menjanja samog koncepta sadašnjeg izgleda trga“.

„Naša ideja je da, u narednom periodu, uključimo kompletnu društvenu zajednicu i stručnu javnost i da, kroz javnu raspravu, dođemo do urbanističkog rešenja koje će biti prihvatljivo za ceo grad, a uz saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo“.

Stav Komisije

Međutim, Komisija za planove je, 5. januara 2024. godine, preporučila Gradu da „pribavi  mišljenje organizacije za poslove zaštite nepokretnih kulturnih dobara o potrebi izrade Studije zaštite nepokretnog kulturnog dobra, na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji“.

U međuvremenu, navodi se u preporuci Komisije, „potrebno je uvažiti mišljenja šire društvene zajednice i stručne javnosti o potrebama i ciljevima izrade Plana detaljne regulacije navedene prostorno kulturno-istorijske celine“.

Kršenje zakona

Vladan Sinđić, izvršni direktor Libergrafa, ističe da „izrada Plana detaljne regulacije nije potrebna za rekonstrukciju Trga partizana, ako je rekonstrukcija uopšte cilj, što potvrđuje i Gavović u svojoj izjavi“. PDR se, dodaje Sinđić, izrađuje „u slučajevima kada je cilj prenamena prostora, promena spratnosti, izgradnja novih objekata i slično“.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo je, podseća Sinđić, 18. avgusta 2023. godine, prostornu kulturno-istorijsku celine Sanuša-Trg partizana-Ulica Dimitrija Tucovića evidentirao kao nepokretno kulturno dobro i stavio je pod „predhodnu zaštitu“. U skladu sa tim, upozorava, za tu prostorno kulturno-istorijsku celinu važe opšte mere i uslovi zaštite i korišćenja. Te mere su, podseća, kontinuirano sprovođenje pravne i tehničke zaštite, zabrana rušenja, prepravljanja, raskopavanja, preziđivanja ili vršenja drugih radova koji direktno narušavaju ili mogu ugroziti svojstva nepokretnog kulturnog dobra.

Osim toga, među merama su zabrana korišćenja ili upotreba nepokretnog kulturnog dobra u svrhe koje nisu u skladu sa njegovom prirodom, namenom i značajem ili na način koji može da dovede do njihovog oštećenja, kao i rad na daljoj valorizaciji i kategorizaciji kulturnog nasleđa prilikom izrade regulacionih planova nižeg reda.

Za prostorno kulturno-istorijske celine pod režimom zaštite, podseća Sinđić, podrazumeva se očuvanje postojećih vrednosti urbanističko-arhitektonskog koncepta i njegovo dalje unapređenje u smislu remodelacije i poboljšanja standarda komplementarnih sadržaja stanovanja, uz obavezno poštovanje autentičnih vrednosti.

„Prema Zakonu o kulturnim dobrima (Sl. gl. RS 71/94) i međunarodnim preporukama, a posebno prema Vašingtonskoj povelji (čl. 2), kroz posebne mere i uslove zaštite, korišćenja i pravila građenja za prostorno kulturno-istorijske celine“, podseća Sinđić, „ne dozvoljavaju se promene na fizičkoj strukturi, regulaciji blokova i uličnih koridora, odnosa koji postoji između kulturnih dobara prostorno kulturno-istorijske celine i zelenih površina koje su obuhvaćene celinom, kao i one promene uperene ka izmeni spoljašnjeg i/ili unutrašnjeg izgleda kulturnog dobra.

Zaštita spomenika kulture podrazumeva i zaštitu okruženja koje nije izvan opsega intervencije. Svuda gde tradicionalni ambijent postoji, ističe Sinđić, on mora biti zadržan. Nova gradnja, rušenje, ili izmene koje bi poremetile odnose masa i boja, podseća, ne smeju biti dozvoljene (Venecijanska povelja, čl. 6), kao i promena funkcije prostorno kulturno-istorijske celine u celosti, čime bi se izmenio njen karakter.

„Ako je potrebno uvesti nove funkcije, one moraju biti kompatibilne sa karakterom istorijskog grada ili urbanog područja. Adaptacija ovih prostora za savremeni život“, ističe, „zahteva oprezno uvođenje ili poboljšanje infrastrukture i opreme (Vašingtonska povelja, čl. 8), a za prostorne kulturno-istorijske celine, zaštita, korišćenje i pravila građenja se definišu planovima detaljnije razrade.

Apsurdno opravdanje

„Gavovićevo opravdanje kršenja zakonskih odredbi hitnošću je apsurdno.  Odstupanje od zakonom propisanog redosleda u ovom slučaju nije puka formalnost, jer je trg nepokretno kulturno dobro, koje uživa prethodnu zaštitu. Prilikom planiranja bilo kakvih radova na ovoj celini“, ističe Sinđić, „najpre se mora uraditi Elaborat o zaštiti, o čemu govori Plan generalne regulacije (PGR)“.

„Pravdavanje propusta hitnošću konkurisanja za projekat „Prestonica kulture Srbije 2024“ je besmisleno, jer taj projekat“, dodaje, „ne predstavlja garanciju da će bilo šta biti urađeno, a posebno ne u skladu sa zakonom“.

Ako se u obzir uzme Gavovićeva izjava novinarima u kojoj on nagoveštava „mogućnost menjanja samog koncepta sadašnjeg izgleda trga”, čak i ako odbacimo sumnju na koruptivne radnje, ispada da gradske vlasti još uvek ne znaju šta tačno žele da urade na trgu, odnosno da ne poznaju dovoljno urbanističke propise, jer da ih poznaju znali bi da nikakve promene koncepta nisu moguće“.

„Da su uključili javnost, takođe bi znali da“, ocenjuje Sinđić, „ovakve promene nisu ni poželjne“. On navodi da je „osnovno pitanje zašto Grad Užice nije otkupio parcelu na kojoj se nalazila srušena pošta, kada već Republika Srbija za to nije pokazala interesovanje“.

„Reč je o parceli koja je, pre svega, deo zaštićene celine, što povlači znatna ograničenja u budućoj gradnji. S druge strane, parcela se nalazi u samom centru grada koji se, zbog konfiguracije terena, ne može širiti i koji je već poprilično zbijen, a koja je mogla biti iskorišćena za rešavanje vitalnih potreba Užica i njegovih stanovnika“, poručuje Sinđić.

Izvor: Nenad Kovačević @ libergraf.rs

Popularne