Zaprati nas #uziceonline
REKLAMA

“Mastegio

Vesti

Nacionalna sramota na Perućcu

Da li su bahati vlasnici jači od države

Objavljeno

Fotografija: wikipedia.rs

Ove godine usled pandemije virusa korona domaći turisti zaposeli su srpske planine i jezera. Tako je i na veštačkom jezeru Perućac i planini Tari. Meštani Bajine Bašte i tarskih sela kažu da nikada niko ne pamti ovoliki broj posetilaca. Većinom su u privatnom smeštaju jer su hotelski kapaciteti premali i kada nije vanredna situacija.

Za poslednjih nekoliko godina na Mitrovcu, Kaluđerskim barama i obalama Perućačkog jezera nikle su hiljade objekata, uglavnom nelegalnih – od kuća i vila do splavova od nekoliko kvadrata do nekoliko stotina kvadrata. Fekalije iz tih objekata završavaju u malobrojnim septičkim jamama, a većinom u potocima, jezerima i lepotici Drini. Na Perućačkom jezeru je ruglo, neverovatan prizor sa splavovima oko kojih pluta đubre svakojake vrste i fekalijama koje završavaju direktno ispod njih u Drini. Neke su izgradili i postavili meštani, a veći broj raznorazni dođoši koji sve to za debele pare preko sajtova izdaju turistima. I sve to u okviru Nacionalnog parka „Tara” koji nema skoro nikakve nadležnosti da to obuzda i dovede u civilizacijski red.

Još oktobra 2018. pisali smo o tome kada su udružene država i lokalna samouprava porušile i uklonile sve objekte sa obale i vode, osim četiri koja su bili u nekakvom sudskom sporu i za koje se očekivalo da takođe vrlo brzo budu uklonjeni. To nam je tada potvrdio i predsednik opštine Radomir Filipović, koji je još rekao i da je u toku izrada detaljnog urbanističkog plana – koji se još donosi! Od tadašnja četiri, danas se stiglo do više od sto pedeset divljih objekata, jer nijedan nema dozvolu za gradnju ni od NP „Tara”, ni od opštine Bajina Bašta, ni od nadležnih ministarstava.

Splavovi bukvalno niču svakog dana na jezeru. Umesto da se ponosimo onim što nam je darovala priroda, kako nam kažu pojedini posetioci s kojima smo razgovarali, ovo je bruka i sramota: „Nikada više nećemo doći u ovo ruglo i smrad koji se širi iz objekata.” Većina posetilaca je razočarana upropašćavanjem prirodne lepote i ugrožavanjem biljnog i životinjskog sveta. Na samom ušću Dervente u jezero je i prirodno mrestilište drinske ribe koje je takođe ugroženo divljom gradnjom i letnjim stanovanjem u tim objektima. To nam je potvrdio i direktor NP „Tara” Dragić Karaklić.



Čini se kao da ovaj problem zabrinjava jedino Nacionalni park. Stručne službe u okviru svojih nadležnosti pišu predstavke i žalbe raznim institucijama i na tome se sve završava. Problem je i preplitanje nadležnosti opštine, HE „Bajina Bašta”, Vojske Srbije i drugih republičkih institucija, pa bahati to koriste i zloupotrebljavaju zbog principa – svi su nadležni i niko nije nadležan. Najbolju sliku svega dao nam je čovek koji se tim problemom odavno bavi i koji je molio da mu ne spominjemo ime budući da već ima probleme: stekao je neprijatelje i pretnje od lokalnih moćnika.

On za „Politiku” kaže: „Većini pravih ljubitelja prirode smeta anarhija u vezi sa gradnjom splavova na jezeru. Još je teže nama, zaposlenima u službama koje bi u ime države trebalo da čuvaju zaštićeni prostor od narušavanja. Problem na jezeru je počeo pre više decenija izgradnjom prvog nelegalnog objekta. Posle maratonskog procesa, na stotine besmislenih zapisnika i promašenih nadležnosti (NP ’Tara’, HE ’Bajina Bašta’, Opština BB, Vodoprivreda), većina objekata je 2018. uklonjena – preostala su četiri i dalje u postupku.”

Paralelno sa rešavanjem jednog problema pojavio se sledeći: ekspanzija postavljanja splavova (pontona sa kućicama).

„Na početku smo pisali zapisnike o nelegalnom postavljanju jer niko od bahatih nema neophodne uslove Zavoda za zaštitu prirode, dozvolu opštine i saglasnost NP. Posle nelogičnih sudskih presuda, nedelovanja nadležnih inspektora republike i opštine, opšte političke klime, bahati vlasnici postavljaju sve više splavova i objekti su sve skuplji. Iza fasade ljubitelja prirode kriju se lovci na brzu zaradu – rentiranje splava iznosi od 60 do150 evra po danu. Trenutna situacija na jezeru je: oko 150 splavova iz kojih su kanalizacija i otpadne vode sa fekalijama odvedeni direktno u jezero. Nema dovoljno kontejnera za smeće na obali, niti parking prostora, vlada samovolja u postavljanju objekata (biranje mesta, način vezivanja, prilazak obali…). Većina plaća naknade za zauzeće zaštićenog prostora (po Zakonu o naknadama), koje obračunava stručna služba NP ’Tara’, ali ih to ne legalizuje”, navodi Karaklić.

Zakonska obaveza opštinske uprave jeste da uredi postavljanje splavova, na šta ju je NP „Tara” pismeno podsetila.

„Odgovor je bio: čekamo plan detaljne regulacije jezera – naravno plan nije donet ni pre dve godine, ni danas, a kada će – ne znamo. Naravno, nikome iz opštinske uprave nije palo na pamet da spreči divlju gradnju dok se ne donesu propisi. Takođe je neobična tolerantnost HE ’Bajina Bašta’, jer u njihovim pravilnicima nema mesta plutajućim objektima u blizini brane. Konfuzna su i objašnjenja Pogranične policije na danonoćni boravak stotina ljudi na jezeru (granici), a ribolovcima je, po tom osnovu, zabranjen boravak na vodi od sumraka do svitanja. Prosto je neverovatno da niko od nadležnih inspekcija (ekološka, komunalna, vodoprivredna…) nije prepoznao nadležnost da izađe na teren u vidi ruglo na vodi. A obala jezera je u drugoj zoni zaštite, a samo jezero u trećoj. Nedelovanje institucija pružilo je prostor za anarhiju, favorizovalo bahate, nasilne i bezobrazne, legalizovalo ’zakon jačega’ (pogotovo u borbi za bolje mesto dolazilo je do fizičkih obračuna). Mi u NP ’Tara’ smo pred tim nemoćni”, navodi naš sagovornik.

Izvor: politika.rs

REKLAMA
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Popularne