SSP Užice: Od grada do palanke

Užice je čist primer grada potpuno devastiranog od strane nesposobnih i korumpiranih predstavnika lokalnih vlasti koje su se smenjivale poslednjih par decenija, što je u istorijskom smislu vrlo kratak rok. Zbog “političkih elita” vođenih isključivo ličnim interesima, kojima je pocizija poslužila kao “odskočna daska za Beograd” i poslušnicima centrala u kojima su se neki sposobniji izborili za svoje gradove, Užice je, kao centar Zlatiborskog regiona, izgubilo Uprave: Pošte, EPS-a, Železnice, sa stotinama pratećih radnih mesta, prestali smo da budemo Univerzitetski centar pri Beogradskom Univerzitetu, koji je pokrivao i istočnu Bosnu i sever Crne Gore sa smerovima mašinskog, pravnog i ekonomskog fakulteta i grad je ostao bez mladosti i odličnog ekonomskog profita.

Kroz loše privatizacije uništene su brojne fabrike, pokretači razvoja čitavog regiona, a zgrade pogona u samom centru grada, umesto da budu sačuvane kao kulturno dobro s posebnim namenama, prepuštene su nemaru do stupnja raspada, da bi se prostor iskoristio za izgradnju “Užica na vodi”. Hotel Zlatibor u samom centru, nekadašnji biser srpske moderne nije u funkciji, a hotel Turist više od decenije stoji spaljen i prekriven mušemama.  Gradska Plaža je devastirana u tolikoj meri, zbog fekalija u vodi, da je neupotrebljiva kao prostor za kupanje i rekreaciju.  Zaustavljen je projekat pravljenja studentskog kampusa na prostoru bivše kasarne, takođe objekta u klasičnom stilu i ovo kulturno dobro je prepošteno urušavanju. Dom za nezbrinutu decu “Petar Radovanović” je preuređen za internatski smeštaj i smeštaj za samce za iznajmljivanje, a napuštena deca ili deca oduzeta roditeljima zbog siromaštva su raseljena u hraniteljske porodice kojima troškove staranje plaća država.

Nekadašnji ponos Užičana Dečija odmarališta Golija na Zlatiboru i u Bečićima, užička deca i školarci nisu videli decenijama, jer su komercijalizovani, njihov rad je pod velom tajne, a veliki broj sugrađana je i zaboravio da ih imamo, verovatno da bi se lakše sutra privatizovali. Sektor turizma kao takav ne postoji, a centri Tara i Mokra Gora kao da se nalaze u drugoj državi, a ne na teritoriji Grada Užica.

Užice je i jedini grad u Srbiji koji je ostao i bez Medicine rada, pa se pitamo šta je sledeće na redu. Umesto ovakvih kapitalnih pokretača razvoja, stubova zajednice i mesta zbrinjavanja građana, imali smo i imamo, pored niza nesposobnih loklanih vlasti i veliki broj “agencija i kancelarija” koje služe isključivo kao utočišta za zapošljavanje partijskih poslušnika, bez ikakvih realnih rezultata, za koje građani takođe niti znaju šta rade, koja im je funkcija, a ni da postoje u našem gradu. Zato je Užicu više nego ikada u istoriji potrebna promena, novi ljudi koji će da spreče dalje propadanje ovog nekada jednog od najrazvijenih gradova Srbije i koji će mu vratiti sve oteto i uskraćeno i raditi isključivo u cilju grada i građana, jer Užice ovakvo stanje ne zaslužuje.

Saopštenje GrO SSP Užice