Telo se najbolje odmara do dva sata ujutru, pokazuju istraživanja, te je preporuka da počnete ranije da ležete.

Raniji odlazak na spavanje može imati mnogo pozitivnih efekata na telo i um.

Iz spavanja izvlačimo najviše

Naše spavanje podeljeno je u 90-minutne cikluse. Najdublji i najmirniji deo našeg sna je između 22 sata i dva sata ujutru.

To znači da biste, kako biste se potpuno odmorili, trebalo da idete ranije na spavanje. Takođe, nedavno istraživanje pokazalo je da raniji odlazak na spavanje pomaže da zaustavimo negativne i zabrinjavajuće misli koje mogu da nas drže budnima noću, što je još jedan razlog da idete ranije u krevet.

Naše telo se vraća u formu

Kad smo u dubokom ciklusu spavanja, naše telo se samo leči stvaranjem hormona rasta. Ova ključna aktivnost pobrinut će se da budemo u boljoj formi za sledeći dan.

Nivo stresa opada

Nedovoljno spavanja može da stvori izuzetno visok nivo hormona stresa, kortizola, u telu. Previše kortizola može učiniti da se osećate teskobno i može utocati na vaše zdravlje.

Ali kad počnete da odlazite na spavanje ranije, moćićete da kontrolišete nivo ovog hormona. Osim toga, tokom dan osećaćete se kao da ste napunili baterije kad vam padne nivo stresa.

Rizik od bolesti se smanjuje

Nekoliko je studija pokazalo da su ljudi koji ranije odlaze na spavanje zdraviji u poređenju sa onima koji rade noćne smene ili su noćne ptice.

Ljudi koji ne uspeju da uhvatei dovoljno dubokog sna imaju veće šanse za život s bolestima poput dijabetesa tipa 2, bolesti srca i hipertenzije.

Istraživači su takođe otkrili da je faza dubokog sna između 22 sata i dva sata ujutru zaista važna za naše imunološke ćelije.

Bolje kontrolišemo svoja osećanja

Kada nemamo dovoljno dubokog sna, naše emocije mogu da budu nestabilnije jer ih je teže kontrolisati.

Takođe, raniji odlazak na spavanje može značiti i ranije buđenje, što može biti važno ako želimo da uhvatimo više dnevnog svetla i serotonina za poboljšanje raspoloženja.

Izvor: nova.rs