Od kako je počela grejna sezona, prekomerno zagađenje vazduha zabeleženo je u više gradova u Srbiji: Beogradu, Nišu, Smederevu, Pančevu, Novom Sadu, Užicu i Boru.
Takva situacija se ponavlja svake zime kada zagađenost vazduha dostiže rizičan nivo, pogotovo pod uticajem anticklona, kada je vetar veoma slab i vazdušni pritisak visok. To je ono vreme u godini kada vazduh može da se oseti i vidi golim okom jer se u njemu nalazi visoka koncentracija čvrstih čestica i gasova koji imaju štetne efekte po zdravlje.
Najveći zagađivači vazduha su kotlarnice na ugalj ili mazut i individualna ložišta u domaćinstvima, termoelektrane i elektrane, zastareo vozni park gde je prosečna starost vozila 17 godina, deponije otpada i industrija – rafinerije nafte, rudarstvo i metalurgija.
Procenjuje se da oko 2,5 miliona građana (1/3 stanovništva Srbije) živi u područjima u kojima nivoi zagađenja vazduha prelaze granične vrednosti utvrđene kroz domaće i EU propise.
Posledice po zdravlje su poznate: prema proračunima međunarodnih organizacija, kao šta su Svetska banka i Evropska unija preko Evropske agencije za životnu sredinu nekoliko hiljada ljudi u Srbiji prevremeno premine usled izlaganja zagađenom vazduhu.
Osetljiva populacija, kao što su deca, starije osobe i domaćinstava sa ograničenim pristupom zdravstvenoj zaštiti pogotovo su podložniji kardiovaskularnim i respiratornim bolestima.
Iako su problemi sa prekomernim zagađenjem vazduha isti svake grejne sezone, po prvi put Republika Srbija je razradila jasnu strategiju i intenzivno radi na rešavanju tog višedecenijskog problema.
Prvi nacrt Programa za zaštitu vazduha u Republici Srbiji sa akcionim planom predstavljen je 29. oktobra u formi javnih konsultacija.
Stručnjaci koji podržavaju Ministarstvo zaštite životne sredine, u sklopu projekta „EU za bolju životnu sredinu“ finansiranog iz IPA programa Evropske unije, objasnili su celokupni pristup i mere predložene u Programu, a šira javnost je pozvana da učestvuje sa ciljem završetka nacrta Programa na najbolji mogući način.
Javne konsultacije organizovane od početka stvaranja strateškog dokumenta
Ovaj nacrt Programa nastao je na osnovu naučne ekspertize stručnjaka uključenih u projekat “EU za bolju životnu sredinu”, a izrađen je u okviru Radne grupe koju je formiralo Ministarstvo zaštite životne sredine.
Njegov sadržaj obogaćen je komentarima i sugestijama naučnika, predstavnika civilnog društva i drugih institucija koji su svoje predloge izneli tokom prethodne dve javne konsultacije organizovane tokom izrade nacrta Programa.
Ovaj dokument je omogućio da se u Srbiji primeni evropsko zakonodavstvo u oblasti zaštite vazduha, a upravo EU predvodi globalnu bitku za čisti vazduh kroz Evropski zeleni plan.
Srpske firme već su motivisane da se usklade sa onim što predviđa ovaj plan, jer im je EU izvozno tržište, pa žele da njihova roba tamo bude konkurentna.
Praksa je pokazala, iako je zagađenje vazduha ozbiljan problem u Evropi, propisi vezani za čist vazduh funkcionišu, jer je u nekoliko proteklih decenija kvalitet vazduha u Evropi poboljšan.
Osim naučno zasnovanih analiza i projekcija, i izrade svih optimalnih scenarija za rešavanje preostalih žarišta zagađenja vazduha, ono što ovaj nacrt Programa po prvi put nudi su projekcije potrebnih investicija, analiza isplativosti i – što je najvažnije – efekte zagađenja vazduha na zdravlje ljudi. Stoga, ovaj nacrt Programa predstavlja veliki korak ka stavljanju pitanja zdravlja i životne sredine visoko na dnevni red politike.
Javnost je još uvek pozvana da se uključi u diskusiju o nacrtu Programa koji je dostupan na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine i na stranici samog projekta: eas3.euzatebe.rs.
Ključni napredak treba biti postignut u narednih 10 godina, a izrada ovog dokumenta pomoći će Srbiji da planira aktivnosti kako bi se obezbedio bolji kvalitet vazduha i smanjile emisije štetne po zdravlje ljudi i životnu sredinu do 2030. godine.
Evropska unija je svetski lider u zaštiti životne sredine. EU podržava Srbiju na putu ka zdravijoj životnoj sredini. Donirajući preko 400 miliona evra bespovratne pomoći u zaštitu životne sredine, EU je najveći donator u ovoj oblasti u Srbiji.
Uz finansijsku podršku EU, Srbija radi na razvoju i primeni planova za zaštitu životne sredine na strateškom nivou ‒ održivi sistem zaštite životne sredine koji stvara zdravije okruženje i podiže kvalitet života.
Izvor: danas.rs
