Stres je u vremenu u kome živimo svakodnevno prisutan kako u ljudima, tako i u životnim okolnostima.
On je odgovor celokupnog organizma na određene faktore u okruženju, a izaziva fizičku i psihičku reakciju
koja je uvek u skladu sa onim kakav je neko kao ličnost. Veoma je važno raditi na sebi, posvetiti se ovom
problemu, kako ne bismo sebe doveli do različitih neželjenih efekata, čak i zdravstvenih problema, saglasni
su psihoanalitičari i psiholozi sa platforme za zdravstvene konsultacije Doktok.

Stres se manifestuje i emocionalno i telesno. Dovodi nas do toga da se osećamo nemoćno jer osećamo da
se dešava nešto izvan naše kontrole, ali i uplašeno zbog doživljaja egzistencijalne ugroženosti, govori
psihoanalitičar Jasmina Vrbaški. “Reakcija na stres je individualan doživljaj. Podrazumeva da se svako nosi
na svoj način sa sličnom stresnom situacijom i da to najčešće zavisi od toga u kom životnom trenutku i u
kojoj životnoj fazi se osoba nalazi. Jako je važno kakvu ima podršku svoje okoline, od porodice, preko
socio-kulturološkog polja kome pripada,” rekla je Jasmina Vrbaški, psihoanalitičar Psihoanalitičkog društva
Srbije.

Stresni događaj dolazi iz spoljašnjeg sveta i životnih okolnosti, a kod pojedinaca pokreće niz specifičnih
unutrašnjih odgovora. “Ceo svet se sada nalazi u neobičnom i stresnom periodu, gde vlada strah i
neizvesnost. Zato, važno je da mislimo o svojim slabostima i strahovima. Tu dosta pomaže razgovor, jer
misliti sa nekim može biti neverovatno ohrabrujuće, a može i dovesti do nekih novih i snažnijih odgovora
na sve, pa i na stres,” zaključila je Tamara Krneta, diplomirani defektolog, specijalni pedagog,
psihoanalitičar u edukaciji. Činjenica je da stres nije prijatan događaj u životu, odnosno da je u većini
slučajeva vrlo neprijatan i obično se vezuje za neprijatne, neočekivane i na izgled teško savladive promene
u našim životima. Vesna Brzev Ćurčić, psihoanalitičar Psihoanalitičkog društva Srbije naglašava: “Uhvatiti
se u koštac s njim nudi mogućnost nalaženja sigurnog puta za smanjenje stresa, rukovanje njim i
eliminaciju njegovog štetnog uticaja. Iskustveno učenje uspešnim ovladavanjem stresom pomaže
očuvanju i poboljšanju kvaliteta života nas samih, našeg celokupnog zdravlja, kao i onih koje volimo. Vredi
truda.”

Suočavanje sa stresom može biti ključ za poboljšanje zdravlja i duži život, zato je važno da ga doživljavamo
kao sastavni deo života. Da bismo stres i nervozu smanjili, potrebno je da smanjimo izloženost stresnim
situacijama, promenimo percepciju, naučimo veštine samoregulacije stresa, ali i radimo na sebi. Takođe
pomažu i podrška, smeh, sport i san, navodi Milica Mikić Grčkarac, master psiholog i psihoterapeut.
Ukoliko se i sami borite sa stresom, više na ovu temu možete čuti na novom Doktok talks-u u subotu, 24.
aprila od 15h na Instagram profilu platforme Doktok, gde će na temu stresa i svakodnevne borbe sa istim
govoriti Prim dr Olivera Aleksić-Hil, mr sci, dečji psihijatar, psihoanalitičar, porodični terapeut,
psihoanalitički psihoterapeut za decu i adolescenete (EFPP).

Za više informacija o ovoj i drugim temama vezanim za vaše zdravlje konsultujete stručnjake različitih
specijalnosti koji vas čekaju na Doktok platformi. Posetite www.doktok.rs i zakažite svoj termin kod
željenog lekara ili psihologa.

Izvor: doktok.rs