Struja u Srbiji poskupeće od 1. februara 2021. godine u odnosu na postojeću cenu za 3,4 odsto, objavila je danas Agencija za energetiku.
Savet Agencije za energetiku na današnjoj sednici je, na JP EPS Beograd, dao saglasnost na odluku o ceni električne energije za garantovano snabdevanje, navedeno je na sajtu Agencije.
Prosečna cena električne energije za kupce koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama, u koje spadaju domaćinstva i mali kupci, utvrđena je, kako se navodi, “na osnovu maksimalno odobrenog prihoda iznosi, bez poreza i taksi, 7,867 dinara po kilovat satu i veća je u odnosu na postojeću prosečnu cenu za 3,4 odsto”.
Nova cena za garantovano snabdevanje primenjivaće se počev od 1. februara 2021. godine, najavila je Agencija, navodeći da je “i nakon ove korekcije, prve od novembra 2019. godine, cena električne energije u Srbiji i dalje značajno niža od cena u zemljama regiona i Evrope”.
Izvor: rs.n1info.com
POSKUPLJENJE STRUJE, DA ILI NE?
Struja u Srbiji poskupljuje od 1. februara 2021 za 3,4%. Domaćinstvo koje ima potrošnju 216 kWh ( niža tarifa 56, viša 160 kWh), platio je 2.193 dinara (10,15 din/kWh ili 100%), od toga EPS-u 1.564 dinara (7,24 din/kWh ili 71,32% ukupnih troškova za struju). Nakon poskupljenja struje, pomenuti potrošač platiće 2.268 dinara više za 65 dinara. Prosečna plata u EPS je iznad 100.000 dinara. Cena struja u Srbiji je među najevtinijim u Evropi, a zato i prosečna plata u Srbiji je na dnu Evrope. Prosečna plata u EPS je iznad 100.000 dinara, u Srbiji neto 59.698 dinara (507,73 evra). Cena struje u Srbiji je među najevtinijim u Evropi, a zato i prosečna plata je na dnu Evrope. Broj zaposlenih u EPS je 29.000. Nepotrebni radnici nagomilani u administraciji, dok u proizvodnom delu skoro da i nema viškova, višak 7.500 zaposlenih, a po nekim izvorima čak 17.000. Broj direktora je oko 600, a posao bi mogli da obave manje od 100 njih. Uporeženja radi, češki ČEZ, koji je duplo produktivniji i radi u više država, ima 26.000 zaposlenih, Vodeći smo u Evropi po krađi struje, po gubicima struje u prenosu, po nenaplačenoj, a utrošenoj struji, niska energetska efikasnost termoelektrana (ispod 25%, u Evropi iznad 30%) i hidroelektrana.