Dobijanje otkaza je ogroman stres za sve radnike. Oni koji se nađu u takvoj situaciji, ipak imaju pravo na otpremninu. Na ovu vrstu novčane naknade, osim zaposlenih koji su proglašeni tehnološkim viškom, imaju pravo i oni koji odlaze u penziju. Poslodavac koji odbije da isplati otpremninu, rizikuje da plati ogromne kazne.

Otpremnina je novčani iznos koji se u određenim slučajevima isplaćuje bivšem zaposlenom.

Prema Zakonu o radu, postoje tri slučaja u kojima radnici imaju pravo na ovu vrstu novčane naknade. Prvi je kada zaposleni odlazi u penziju. Potom, otpremnina se isplaćuje radnicima koji su tehnološki višak i na kraju zaposlenima kojima radni odnos prestaje zbog, primera radi, pripreme firme za privatizaciju ili restruktuiranja.

Otpremnina za tehnološki višak

Kada je radnik proglašen tehnološkim viškom, odnosno kada dobije otkaz zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u firmi, koje su dovele do smanjenja obima posla ili manjom potrebom za radnom snagom, poslodavac je u obavezi da mu isplati otpremninu.

Iznos otpremnine može da bude definisan ugovorom o radu ili drugim aktom u firmi, ali postoji minimum ispod kojeg ne može da se ide.

Taj minimum je zbir trećina zarade koja se isplaćuje za svaku punu godinu koju je radnik proveo kod tog poslodavca. Prema zakonu, zbir trećina zarada zaposlenog zapravo je trećina prosečnih plata koju je zaposleni primao u poslednja tri meseca rada u firmi.

Inače, računa se trećina zarade za svaku punu godinu rada, ali ne i za nepunu godinu rada, pa čak ni u iznosu koji bi bio srazmen periodu od nekoliko meseci, što znači da, ukoliko je zaposleni koji je proglašen tehnološkim viškom u firmi radio 10 godina i dva meseca, prilikom obračuna otpremnine, u obzir se neće uzeti ta dva meseca.

U praksi, ako je radnik tokom prethodna tri meseca zarađivao oko 65.500 dinara bez, odnosno 90.000 sa porezima i doprinosima, trećina će biti 30.000.

Ukoliko je punih 10 godina proveo kod istog poslodavca, radniku sleduje otpremnina od 300.000.

Tako bi glasila računica Ministarstva za rad, koje je stava da se, prilikom obračunavanja otpremnine, u obzir uzima bruto zarada, ona sa porezima i doprinosima. Sudovi, s druge strane, smatraju da bi trebalo računati neto zaradu, bez poreza i doprinosa.

“Na strani” Ministarstva rada su, s druge strane, i advokati za radno pravo.

Zbog ovakvih neslaganja, otpremnina se isplaćuje onako kako je navedeno opštim aktom poslodavca.

Radnik koji je proglašen tehnološkim viškom ili je ostao bez posla tokom, recimo, procesa privatizacije, ima pravo na otpremninu bez obzira na to da li je imao ugovor na određeno ili neodređeno vreme, kao i da li je radio puno ili nepuno radno vreme. Jedino je važno da je imao potpisan Ugovor o radu, jer u obračun za isplatu otpremnine ulazi samo period tokom kojeg je on bio na snazi.

Otpremnina prilikom odlaska u penziju

Kada zaposleni stekne uslov u penziju, stiče i pravo na otpremninu, bez obzira na to da li je u pitanju starosna, invalidska ili porodična penzija.

Kada je u pitanju visina otpremnine, nju i u ovom slučaju, može da odredi poslodavac, ali naravno, ne sme da bude manja od zakonski određenog minimuma, koji iznosi dve prosečne bruto plate u Srbiji, i to prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Tako je prema poslednjim podacima RZS, prosečna plata sa porezima i doprinosima u februaru iznosila 129.934 dinara, što znači da otpremnina ne bi smela da iznosi manje od 259.868.

Iako poslodavac može da isplati i viši iznos, to mora da bude naznačeno u Ugovoru o radu, kolektivnom ugovoru ili pravilniku o radu. U suprotnom, podrazumeva se da će biti isplaćen zakonski minimum.

Poslodavac je dužan da otpremninu isplati u roku od 30 dana od kada zaposleni ode u penziju.

Šta ako poslodavac ne isplati otpremninu?

Iako poslodavac može da pokuša da izbegne plaćanje otpremnine, što se u Srbiji dešava tako što se radnici navode da potpišu sporazume kojima se odriču ove vrste naknade, zakon je jasan.

Ustavni sud doneo je niz odluka – niko nema pravo da se odrekne otpremnine, a ovakvi sporazumi o odricanju nemaju nikakvu pravnu težinu. Prema Zakonu o radu, za one poslodavce koji zaposlenima uskrate otpremninu u slučajevima kada je ona predviđena, određena je kazna od 400.000 do milion dinara.

Ipak, Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata srbije kaže da su zloupotrebe retke i da većina firmi, kada su u pitanju nekretnine, poštuje zakon koji je jasno regulisan.

Savić za „Novu“ kaže da radnici koji su na ovaj način oštećeni pravnu pomoć mogu da zatraže na sudu, a „u pomoć“ u tim slučajevima pristižu upravo sindikati.

Prema njenim rečima, u firmama u kojima postoje sindikati, zloupotreba po pitanju otpmrenina nema, ali da na drugim mestima poslodavci pronalaze druge načine da radnicima ne isplate ovu naknadu.

„Kada je reč o zloupotrebama u praksi, dešava se da nekoga otpuste, recimo šest ili osam meseci pred penziju, da pronađu neki razlog da to urade, jer u tom slučaju, poslodavac nema nikakvu obavezu da isplati otpremninu“, kaže Savić.

Ona objašnjava da su ogroman problem u Srbiji ugovori na određeno vreme. Naime, iako oni mogu da se produžavaju samo tokom dve godine, poslodavci pronalaze načine da ih produžavaju i po 10 ili 15 godina.

„Oni ‘natempiraju’, pa ugovor na određeno vreme istekne svega nekoliko meseci pred penziju. Tako opet nisu dužni da išta isplate radniku“, zaključuje naša sagovornica.