Ministarstvo finansija pripremilo je izmene Zakona o porezima na imovinu, a jedna “mala” promena znači da će građani i firme ubuduće plaćati odvojeno porez i na takozvane “pomoćne objekte”.

Ova grupa nekretnina vrlo je široko definisana, pa tu spadaju i podrumi, šupe za smeštaj ogreva, bunari, rezervoari, kotlarnice, zgrade za smeštaj životinja, ambari, pa čak i nadstrešnice sa osnovom većom od 10 kvadratnih metara, koje su samostalni objekti.

Ovi objekti prethodno su bili oporezovani zajedno sa objektom kome služe, a sada su poistovećeni sa garažama. Kako navode iz Ministarstva finansija, predloženim izmenama i zakona zapravo može i da se smanji poresko opterećenje za pomoćne objekte i proširi poresko oslobođenje za objekte namenjene za primarnu poljoprivrednu proizvodnju.

Novi porez na imovinu obveznici će plaćati počev od poreskih rešenja za 2021. godinu, dakle od 2022.

Ono što je važno jeste da će visina poreza za novouvedenu kategoriju pomoćnih objekata biti utvrđena na osnovu prosečne cene kvadratnog metra garaža i garažnih mesta u konkretnoj opštini, jer je ovaj namet u nadležnosti lokalnih samouprava.

To praktično znači da će porez na podrum, šupu ili kotlarnicu na elitnoj lokaciji u prestonici zavisiti od cene garaža na ovoj opštini.

Od šupe do nadstrešnice

Drugačija kategorizacija nekretnina koje će se oporezovati uvodi se izmenom člana 6 Zakona o porezima na imovinu, u kome se razvrstavaju nepokretnosti radi utvrđivanja osnovice poreza na imovinu. Tako se tačka 8 menja iz dosadašnjih “garaže i garažna mesta” u “garaže i pomoćni objekti”, a pod pomoćnim objektima se podrazumevaju “samostalni objekti koji ne služe za stanovanje ili obavljanje delatnosti”.

Ministarstvo ovde navodi nekoliko grupa pomoćnih objekata koji podležu porezu.

Prvo, to su pomoćni objekti koji nisu zgrade, a gde spadaju bunari, bazeni, rezervoari, cisterne i slično.

Zatim, pomoćne zgrade – prizemne zgrade i zgrade čija je podna površina ispod površine zemlje, a koje su u funkciji stambenog, odnosno poslovnog objekta koji je izgrađen na istom zemljištu, dakle – kotlarnice, podrumi, šupe za smeštaj ogreva…

Tu su i ekonomski objekti, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja, a koji su vrlo široko definisani. Ovde zakon svrstava objekte za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica), prateće objekte za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke), objekte za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi), objekte za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi), ribnjake, krečane, ćumurane i druge slične objekte na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.).

Kao posebna vrsta navode se i nadstrešnice osnove preko 10 m2 koje su samostalni objekti.

Dakle, ako u svom dvorištu imate šupu u kojoj čuvate alat, bunar, bazen ili zgrade uobičajene u seoskim domaćinstvima za čuvanje životinja, računajte da ćete za sledeću godinu dobiti drugačiji iznos poreza koji morate da platite. Takođe, nova poreska rešenja dobiće i svi koji imaju podrum ili kotlarnicu.

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu nalazi se na sajtu Ministarstva i na javnoj raspravi je do 4. novembra.

Plaćanje kvartalno

Porez na imovinu plaća se kvartalno, i to u roku od 45 dana od dana počctka tromesečja.

Tako rate padaju uglavnom 15. u mesecu: februaru, maju, avgustu i novembru.

Za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu, a za izbegavanje plaćanja tog poreza predviđena je kazna od 5.000 dinara.

U Srbiji ima 28.000 milionera i svi oni plaćaju porez na dohodak. Pročitajte čime se bave, gde žive i koliko zarađuju.

Mogući i niži troškovi

U Ministarstvu finansija napominju da se izmenama zakona ide i na smanjenje poreskog opterećenja za pomoćne objekte i proširenje poreskog oslobođenja za objekte namenjene za primarnu poljoprivrednu proizvodnju.

Prema sadašnjem zakonu nema osnova da građani ostvare poresko oslobođenje za objekte za primarnu poljoprivrednu proizvodnju ako oni istovremeno nisu i obveznici poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva.

“Predlaže se da svi obveznici koji ne vode poslovne knjige mogu ostvariti poresko oslobođenje za navedene objekte i to ako nisu ustupljeni drugom licu uz naknadu, na period koji u toku 12 meseci traje duže od 183 dana”, navode u Ministarstvu.

Izvor: blic.rs