Pravoslavni vernici obeležavaju Usekovanje glave Svetoga Jovana Krstitelja. Dan kada je Krstitelj stradao provodi se u molitvi, uzdržavanju i strogom postu.

Ovaj dan, svrstan među slave, podseća na smrt Svetoga Jovana, Proroka, Preteče i Krstitelja, pogubljenog po naređenju cara Iroda Agripe, a po želji njegove žene Irodijade.

Sveti Jovan se naziva Krstitelj jer je krstio Isusa Hrista i, prema predanju, u njemu prepoznao sina Božjeg. Jovan se smatra poslednjim velikim prorokom. Naziva se još i Preteča, jer se pojavio pre Hrista i počeo da priprema ljude za hrišćanstvo.

Po naređenju cara glava svetitelja je odsečena odnosno “usekovana” i na tanjiru doneta pred njegovu pastorku, igračicu Salomu.

Učenici Jovanovi preko noći tajno su uzeli učiteljevo telo i sahranili ga u Sevastiji. Glava svetiteljeva, zakopana je posebno, na tajnom mestu. Kasnije je preneta u Jerusalim, a u vreme vizantijske carice Teodore čudotvorna Krstiteljeva glava preneta je u Carigrad.

Usekovanje glave uvek se obeležava na dan kada je osvećena crkva koju su na njegovom grobu u Sevastiji podigli car Konstantin i carica Jelena.

Crkva propisuje strogi post i uzdržavanje, narodni običajni kalendar zabranjuje i svu crvenu hranu, jer podseća na boju prolivene Krstiteljeve krvi.

U narodu se kaže i da je danas dobar dan za branje lekovitog bilja. U mnogim mestima održavaju se vašari.

Na Usekovanje glave Jovana Krstitelja pre 109 godina rođen je blaženopočivši patrijarh Pavle.