Danas je Vidovdan veliki verski praznik i jedan od najvažnijih datuma za istoriju Srba.
1389
Boj na Kosovu
Verovatno prva asocijacija na Vidovdan jeste Boj na Kosovu. Na ovaj dan sukobile su se vojske Kneza Lazara Hrebeljanovića i Sultana Murata I. Moderna tumačenja ove bitke su da je to bila taktička pobeda a strateški poraz. Šta to znači… To znači da je bitka dobijena a rat izgubljen. Bitkom na Kosovu zaustavljen je prvi prodor Otomana ka Evropi. Sve srpske zemlje 70 godina posle Boja na Kosovu bile su pod Otomanskom okupacijom. Mit o Kosovu i “Lazarova kletva” stvoreni su tokom borbe za nezavisnost i oslobađanju srpskih teritorija tokom 19. veka.
1881
Potpisana tajna konvencija
Tajna konvencija potpisana je između Kneževine Srbije i Austrougarske monarhije. Ovom konvencijom Srbija se obavezala da neće potpisivati bilo kakve međunarodne ugovore bez saglasnosti Austrougarske. Zauzvrat Austrougarska je podržala nezavisnost Srbije na Berlinskom kongresu i proglašenje Kraljevine Srbije. Potpisivanjem Tajne konvencije Srbija je postala politički i ekonomski zavisna od Austrougarske.
1914
Sarajevski atentat
Pucanj koji je srušio 4 carevine.
Pripadnik organizacije Mlada Bosna, Gavrilo Princip, izvršio je atentat na autrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju. Prestolonaslednik je bio u zvaničnoj poseti Sarajevu gde je prisustvovao vojnoj vežbi. Pripadnici Mlade Bosne gledali su na ovo kao provokaciju Austrougraske na ovaj značajan dan u istoriji Srba, a atentat je dao povod za austrougarski ultimatum Srbiji koji je doveo do početka Prvog Svetskog rata.
1919
Versajski sporazum
Tačno 5 godina posle Sarajevskog atentata u kompleksu dvoraca Versaj potpisana je mirovna konvencija između Sila Antante i Sila Osovine, kojom je stavljena tačka na Prvi Svetski rat.
1921
Vidovdanski ustav
Prvi ustav koji je donet u novoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Ustav je pokazao mnoge mane novonastale države, pre svega nemogućnost zajedničkog funkcionisanja srpske i hrvatske diplomatije.
1948
Rezolucija Informbiroa
Rezolucija kojom je KPJ isključena iz Informbiroa (međunarodna asocijacija komunističkih partija). Glavni razlog ove rezolucije bila je Titova podrška grčkim komunistima uprkos protivljenju Staljina. U periodu posle rezolucije sve do 1955. godine postojala je realna opasnost od vojne invazije Sovjetskog saveza. Rezolucija je dovela do udaljavanja FNR Jugoslavije od istočnog bloka i okretanja Zapadu. Mnoge pristalice Staljina u Jugoslaviji bile su hapšene i poslate na Goli otok, kako bi se izbegli politički sukobi u zemlji.
1989
Gazimestan
Na Gazimestanu je održana manifestacija povodom 600 godina od Kosovskog boja. Slobodan Milošević je održao svoj čuveni govor koji se smatra početkom njegovog uspona na vlast i koji ga je izdvojio kao jedinog političkog vođu Srba u SFRJ. Iako je tokom svog obraćanja govorio o bitnosti saradnje između naroda Jugoslavije, ovaj govor se smatra jednom od bitnih tačaka u raspadu Jugoslavije i uspona “velikosrpskih” ideja. Smatra se da je na Gazimestanu bilo okupljeno više od 2 miliona ljudi i to je najveći skup u novijoj istoriji Srbije.
2001
Izručenje Slobodana Miloševića Međunarodnom sudu pravde
Uspon i pad Slobodana Miloševića vezuje se za Vidovdan. Na ovaj dan on je izručen Međunarodnom sudu pravde u Hagu, po optužnicama za ratne zločine na Kosovu i Metohiji odnosno Hrvatskoj i genocid u Bosni i Hercegovini. Izjavio je da se ne oseća krivim a presudu nije dočekao.
