Vidovdan – dan koji je oblikovao istoriju Srbije

Danas je Vidovdan veliki verski praznik i jedan od najvažnijih datuma za istoriju Srba. Na ovaj dan dogodile su se stvari koje su oblikovale istoriju Srbije.

Verovatno prva asocijacija na Vidovdan jeste Boj na Kosovu. Na ovaj dan sukobile su se vojske Kneza Lazara Hrebeljanovića i Sultana Murata I. Moderna tumačenja ove bitke su da je to bila taktička pobeda a strateški poraz. Šta to znači… To znači da je bitka dobijena a rat izgubljen. Bitkom na Kosovu zaustavljen je prvi prodor Otomana ka Evropi. Zbog velikih gubitaka srpskih vojnika, nikada više nije organizovana srpska vojska koja će se suprostaviti Otomanima. Sve srpske zemlje 70 godina posle Boja na Kosovu bile su pod Otomanskom okupacijom. Knez Lazar koji je poginuo na Kosovu proglašen je za sveca. Mit o Kosovu i “Lazarova kletva” stvoreni su tokom borbe za nezavisnost i oslobađanju srpskih teritorija tokom 19. veka.

Tajna konvencija potpisana je između Kneževine Srbije i Austrougarske monarhije. Ovom konvencijom Srbija se obavezala da neće potpisivati bilo kakve međunarodne ugovore bez saglasnosti Austrougarske. Zauzvrat Austrougarska je podržala nezavisnost Srbije na Berlinskom kongresu i proglašenje Kraljevine Srbije. Potpisivanjem Tajne konvencije Srbija je postala politički i ekonomski zavisna od Austrougarske.

Pripadnik organizacije Mlada Bosna, Gavrilo Princip, ubio je autrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju. Prestolonaslednik je bio u zvaničnoj poseti Sarajevu gde je prisustvovao vojnoj vežbi. Pripadnici Mlade Bosne gledali su na ovo kao provokaciju Austrougraske na ovaj značajan dan u istoriji Srba. Atentat je dao povod za austrougarski ultimatum Srbiji koji je doveo do početka Prvog Svetskog rata.

Tačno 5 godina posle Sarajevskog atentata u kompleksu dvoraca Versaj potpisana je mirovna konvencija između Sila Antante i Sila Osovine, kojom je stavljena tačka na Prvi Svetski rat.

Prvi ustav koji je donet u novoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Ustav je pokazao mnoge mane novonastale države, pre svega nemogućnost zajedničkog funkcionisanja srpske i hrvatske diplomatije.

Rezolucija kojom je KPJ isključena iz Informbiroa (međunarodna asocijacija komunističkih partija). Glavni razlog ove rezolucije bila je Titova podrška grčkim komunistima uprkos protivljenju Staljina. U periodu posle rezolucije sve do 1955. godine postojala je realna opasnost od vojne invazije Sovjetskog saveza. Rezolucija je dovela do udaljavanja FNR Jugoslavije od istočnog bloka i okretanja Zapadu. Mnoge pristalice Staljina u Jugoslaviji bile su hapšene i slate na Goli otok, kako bi se izbegli politički sukobi u zemlji.

Na Gazimestanu je održana manifestacija povodom 600 godina od Kosovskog boja. Slobodan Milošević je održao svoj čuveni govor koji se smatra početkom njegovog uspona na vlast i koji ga je izdvojio kao jedinog političkog vođu Srba u SFRJ. Iako je tokom svog obraćanja govorio o bitnosti saradnje između naroda Jugoslavije, ovaj govor se smatra jednom od bitnih tačaka u raspadu Jugoslavije i uspona “velikosrpskih” ideja. Smatra se da je na Gazimestanu bilo okupljeno više od 2 miliona ljudi i to je najveći skup u novijoj istoriji Srbije.

Uspon i pad Slobodana Miloševića vezuje se za Vidovdan. Na ovaj dan on je izručen Međunarodnom sudu pravde u Hagu, po optužnicama za ratne zločine na Kosovu i Metohiji odnosno Hrvatskoj i genocid u Bosni i Hercegovini. Izjavio je da se ne oseća krivim a presudu nije dočekao.

uzice.online