U Istorijskom arhivu Užice danas je otvorena izložba fotografija “Slike života, fotografije Albera Kana: Priština, Prizren, Lipljan i Gračanica 1913. godine”. Izložbu, koja je organizovana povodom Dana državnosti Srbije, čini 80 fotografija iz života običnih ljudi, bivših turskih podanika, a već slobodnih građana, kao i životni detalji na istorijskom prelazu iz Osmanskog carstva u Kraljevinu Srbiju.
“Izložba koju danas otvaramo simbolično, uoči Sretenja, još jednom nas podseća na korene i slobodarski duh na koji smo ponosni i koji smo kao narod kroz vekove negovali. Danas, gledajući u prošlost, moramo da mislimo na budućnost, da usmerimo snagu i borimo se za buduće generacije, da za njih sačuvamo slobodnu Srbiju kakvu su nama naši preci ostavilii. Čestitam svim građanima sutrašnji veliki praznik Sretenje i pozivam ih da posete ovu izložbu, dragocenu za srpsku istoriju i kulturno nasleđe”, rekla je ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović.
Autori izzložbe su Marko Marković, istoričar i direktor Arhiva Kosova i Goran Sudimac iz Državnog arhiva Srbije.
Marković je podsetio na značaj izložbe, navodeći da je Alber Kan poslao fotografe širom sveta da zabeleže najlepše i najdragocenije momente, a što je u Kraljevini Srbije učinio fotograf Ogist Leon koji je do Kosova stigao nakon Beograda i Kruševca.
“Ono što fotografije govore je u potpunosti u skladu sa onim što pisani izvori toga vremena kazuju, a to je da je Priština bila obična turska kasaba, bez ijednog reprezentativnog zdanja, što se menja sa oslobođenjem. Možemo samo pretpostaviti kakav je utisak ostavila na njega Gračanica veličanstvena Gračanica. Fotografije svinja u Lipljanu, možda je banalan primer, ali su dokaz ko je živeo na tom prostoru. Najveći utisak ostavio je na njega Prizren, ali se vidi da on nije dovoljno upoznat sa istorijom, već kod Bogorodice Ljeviške piše da je crkva pretrvorena u džamiju ili obratno. Ako je on imao dileme, mi ih danas nemamo, znamo da je to zadužbina Kralja Milutina, za vreme okupacije pretvorena u džamiju, a po oslobođenju postala ponovo crkva”, ispričao je Marković.
On je naveo i da se na fotografijama vidi i Sinan Pašina džamija koja je nastala od kamena Svetih Arhangela, zadužbine Cara Dušana, te da o tome kakav smo narod govori činjenica da po oslobođenju niko nije skinuo nijedan kamen sa džamije, a da danas prištinske vlasti zabranjuju obnovu Svetih Arhangela.
Na fotografijama se po narodnoj nošnji može videti, ističe Marković i sastav stanovništva tog doba, te da je najviše Srba, pa Turaka, Jevreja i Roma, a da danas nažalost u Prištini ima samo desetak Srba.
“Mi moramo učiti iz prošlosti, ali ne smemo zračiti pesimizmom. Da je neko meštaninu Gračanice na ovim fotografijama samo nekoliko meseci pre oslobođenja rekao da će živeti u slobodnoj državi posle toliko vekova, on mu sigurno ne bi verovao. Ali, točak istorije se okreće, ovo nije kraj istorije, siguran sam da će doći bolja vremena”, kazao je Marković.
On je pozvao Užičane da posete Kosovo.
“Dođite na Kosovo, to je kuća svih vas! Sijaset ljudi znam koji su došli i ne postoji osoba koja se nije vratila prepuna utisaka. Nije baš lepo da se hvalimo kako smo videli Pariz, a nismo videli svoj Prizren ili Gračanicu i Dečane”, poručio je Marković.
Direktor Istorijskog arhiva Užice Željko Marković je kazao da mu je drago što je ispod svake fotografie piše Srbija i podsetio na pesmu Vaska Pope “Kosovo polje” koja se završava stihom: “Kosovo polje kao nijedno drugo, pod njim nebo, nad njim nebo”.
“Mi vrlo dobro znamo da je Kosovo polje opasano nebom i sazvežđima koje imaju svoje ime, a za nas Srbe i to nebo ispod Kosova ima zvezde i vrlo dobro znamo kako se ona zovu. Zahvaljujem se direktoru Arkiva Kosova i Doma kulture Gračanice što su nam to sazvežđe danas u Užicu priredili”, kazao je Marković.
Zamenik gradonačelnice Užica Dragoljub Stojadinović podsetio je da se Dan državnosti Srbije obeležava od 2002. godine, a koji nas podseća da je 1804. počeo Prvi srpski ustanak, a 1935. donet prvi srpski ustav.
„Lep je povod da se na Sretenje sretnemo sa sećanjem na vreme začetka novovekovne srspke države, ali i upoznamo sa životom naših predaka u nekim drugim vremenima, na prostorima koje doživljavamo na poseban način. Ova izložba vredi više od million reči, baš zato što su na njima uhvaćeni trenuci oskudice, bosonogog detinjstva, ali i probuđene nade naroda u tek oslobođenoj Staroj Srbiji”, rekao je Stojadinović.
Izložba će od petka, 16. februara biti postavljena na Gradskom trgu u Užicu.
Izvor: REC Media/uzice online
