Ako se pitate zašto vam se veš-mašina ili televizor pokvari čim prestane da važi garancija, odgovor na vaše pitanje je “planirana zastarelost/kvar”! To znači da uređaji bele tehnike imaju svoj “rok trajanja” koji je nametnuo proizvođač, a koji “ističe” veoma brzo nakon što istekne i garantni rok na njega. Upravo to je jedan od razloga zašto se moderni uređaji kvare tako brzo u poređenju sa belom tehnikom naših mama i baka koja je bez problema radila i po nekoliko decenija. Da stvar bude gora, u većini slučajeva pokvareni uređaj morate da bacite jer ne postoje rezervni delovi, pa samim tim ni mogućnost za popravku.
Jedno od najdetaljnijih istraživanja na ovu temu urađeno je u Francuskoj, gde su stručnjaci utvrdili koliko otprilike rade pojedini aparati bele tehnike. Kako su objasnili, ako neki uređaj prestane da radi, nije ga moguće popraviti ili zahteva neku nadogradnju, taj postupak se naziva “planirana zastarelost” ili “planirani kvar”. Prema francuskom istraživanju, postoji nekoliko vrsta planirane zastarelosti uređaja.
– Najčešća je takozvana “funkcionalna zastarelost”, kod koje se u uređaju obično pokvari samo jedan deo koji se ne može popraviti. Zbog samo tog jednog dela ne radi ceo aparat, pa se može baciti u đubre i jedino rešenje je kupiti novi. To se najčešće dešava sa televizorima, veš-mašinama i računarima. Takođe, kod računara neretko se javlja i zastarelost zbog nekompatibilnosti. To zapravo znači da uređaj radi sasvim normalno, ali u jednom trenutku postaje beskoristan jer se više ne može “upariti” s različitim vrstama softvera koje neprestano zahtevaju sve više i više memorije – stoji u ovom istraživanju.
Odbor za zaštitu potrošača Evropskog parlamenta pozvao je da se zabrani “planirano” kvarenje proizvoda. Glavni cilj je da se osigura duže trajanje potrošačkih uređaja, kako bi se smanjilo zagađenje i potrošačima omogućilo da dobiju najbolje za svoj novac.
Presuda protiv “iPhone” zbog “planiranog kvara”
Predsednik udruženja “Zaštita potrošača” Nenad Bumbić na primeru kompanije “iPhone” objašnjava “programirane kvarove”.
– U Americi postoji presuda protiv “iPhone” gde su dokazali da su oni korisnicima poslali ažuriranje softvera zbog koga je telefon radio mnogo lošije nego pre ažuriranja – kaže Bumbić.
Predsednik udruženja “Zaštita potrošača” Nenad Bumbić objasnio je da proizvođači uvek gledaju svoj interes, zbog čega su i nastali “planirani kvarovi”.
To je nešto što se dešava već sigurno dvadesetak godina, nije to ništa novo, niti iznenađujuće za potrošače. Svakome se bar jedanput desilo da mu se neki uređaj pokvari, odete po garantni list da biste pozvali servisera, kad ono iznenađenje – garancija samo što je istekla! Svi se sećamo da su nekada frižideri i šporeti radili i po 30 godina, ali to više nije tako. Proizvođači naravno žele da prodaju što više aparata jer tako uvećavaju svoju zaradu i nikako im se ne isplati da nam prodaju nešto što ćemo koristiti dugo i nećemo kupovati novo. Zato su se dosetili i našli način kako da obezbede da svi mi na nekoliko godina moramo da kupujemo nove uređaje – kaže Bumbić i dodaje:
Nekada je važilo pravilo da minimum sedam godina proizvođači moraju da prodaju rezervne delove, ali su se kompanije žalile da tehnologija brzo napreduje i da nema smisla toliko dugo proizvoditi rezervne delove zbog čega je Evropska unija ukinula tu odredbu. Pozdravljam potez Evropske unije da ispravi tu grešku. Odlično je što traži da se zabrani planirano kvarenje proizvoda, kao i to da svaki proizvođač mora da obezbedi rezervne delove čak 10 godina kako ljudi ne bi bili primorani da kupuju nove aparate već da mogu da poprave stari. To će značajno poboljšati poziciju potrošača i uštedeti im veliku svotu novca. Upravo iz ovog razloga, ja uvek savetujem potrošačima da pre kupovine prvo pogledaju da li taj brend ima dobru mrežu servisera u Srbiji, ali i da ne “bacaju” puno novca na belu tehniku. Naravno, treba obratiti pažnju na kvalitet. Ali, između uređaja koji imaju iste funkcije i čiji je kvalitet identičan ili gotovo isti uvek birajte povoljniji – napominje naš sagovornik.
Mikrotalasna – 9 godina
To je neki očekivani vek trajanja kod redovnog korišćenja. Iako je reč o kompleksnom uređaju, uglavnom se ne može preterano uticati na njen vek trajanja – osim tako da se pokriva hrana prilikom zagrevanja, kako ne bi prskala po unutrašnjosti.
Mašina za sudove – 9 do 13 godina
Ovaj uređaj često će bolje i duže raditi što se redovnije koristi, ali istraživanja pokazuju da kod njih po pravilu viša cena ne znači i duži vek trajanja. Naime, skuplji aparati obično u sebi nose i više elektronike, odnosno dodatnih komponenti, a to onda povećava i mogućnost da se neka od njih pokvari.
Frižider – 13 godina
Istraživanja pokazuju da frižideri s jednim vratima duže traju od onih koji imaju dvoja vrata (odvojena za zamrzivač i frižider). Modeli sa jednim vratima mogu izdržati i do 19 godina. Važno ih je redovno čistiti, posebno održavati gumu na vratima i paziti da se na poleđini frižidera ne zaguši odvod za tečnost. Sve veći broj modela u sebi ima svetlo koje, jednom kad se pokvari, ne može zameniti korisnik, već mora zvati servisera.
Rerne – 14 godina
Prema istraživanjima, rerne, uz redovno održavanje i čišćenje, u proseku mogu izdržati i više od 14 godina, iako se u mnogim domaćinstvima očekuje da to bude i duže, kao što je nekad i bilo. Ipak, brojni noviteti koje rerne danas imaju, poput pirolize, koja se odvija pod jako visokim temperaturama, utiču na vek trajanja ovog uređaja, pa se ne preporučuje upotrebljavati ih prečesto jer troše uređaj.
Plinske ploče za kuvanje – 15 godina
Po pravilu je reč o uređajima koji, ako se održavaju, mogu dosta dugo da potraju, do čak dve godine duže od električnih ploča za kuvanje, kojima je očekivani vek trajanja do 13 godina. Razlog tome leži u činjenici da se vrlo jednostavno održavaju, ali i upotrebljavaju.
Telefon – 20 meseci
Mobilni uređaji, posebno smartfoni, najčešće zastarevaju zbog kratkog trajanja baterije ili punjača. Takođe, mnogi od njih imaju ugrađenu funkcionalnu zastarelost, prema kojoj se uređaj mora zameniti nakon što na njemu prestane da radi jedan deo. Osim toga, problem s mobilnim telefonima izazivaju i česte nadogradnje softvera, koji zahteva sve više memorije, a hardver to ne može da podrži.
Televizor – 9 do 10 godina
Današnji modeli televizora po pravilu traju između devet i deset godina, za razliku od starijih modela, čiji je prosečni vek bio između 10 i 15 godina. Prema istraživanju, programirani su da traju oko 20.000 sati, što čini prosečan vek od devet godina. Nakon toga “ode” jedan deo uređaja, zbog kog je potrebno kupiti novi. Kod novijih LCD i plazma modela najproblematičniji je obično kondenzator pomoću kog se televizor pali – taj deo zbog blizine toplote najčešće napukne i slomi se, zbog čega je uglavnom potrebno kupiti nov aparat.
Veš-mašina do 10 godina
Istraživanja pokazuju da je većina veš-mašina programirana da traje između 2.000 i 2.500 ciklusa pranja. To znači da će veš-mašina, zavisno od toga koliko se često koristi, po pravilu prestati da radi pre nego što navrši deset godina. Osim toga, dobar deo današnjih mašina, umesto čeličnog, ima plastične odvode, koji lako dožive defekt, i to obično fatalni, nakon kog nema više popravke, već je isključivo moguća kupovina novog uređaja.
Izvor: zastitnikpotrosaca.rs
