Zaprati nas #uziceonline
REKLAMA

“Klik

Zanimljivosti

Jačajte imunitet, izbegnite prehladu

  •  
  •  
  •  
  •  

Saveti imunologa

FacebookWhatsAppViberEmail

Objavljeno

Fotografija: Emma Simpson
  •  
  •  
  •  
  •  

U borbi protiv koronavirusa i virusa uopšte, pranje ruku je veoma važno, ali to nije jedino što možemo da učinimo. Jak imunološki sistem je u takvim situacijama od elementarnog značaja.

“Da bismo znali kako da se brinemo o svom imunološkom sistemu, prvo moramo da znamo čime od oružja raspolažemo, a ispostavlja se da je to zaista impresivna kolekcija”, kaže Šina Krukšank, profesorka imunologije na Univerzitetu u Mančesteru,

“Kad dođemo u kontakt s klicama koje nikada ranije nismo sreli, postoje različite barijere koje pokušavaju da ih spreče da uđu u naše telo”, kaže ona.

Osim kože, imamo i sluz, “pluvačka je zaista važna barijera”, kao i mikrobiom, zajedničku imenicu za milijarde mikroba koji žive u našem telu. Neki od njih su korisni i proizvode antibakterijska jedinjenja i nadmeću se s patogenima za hranu i prostor.

Osim sluzi i mikroba, naša tela su obložena epitelnim ćelijama koje je, kaže Krukšank, zaista teško proći. One proizvode antimikrobne materije uključujući i, za koronavirus najvažnija, antivirusna jedinjenja.

Ako patogene ćelije naruše ovaj obrambeni sistem, onda moraju da se suoče sa našim belim krvnim zrncima ili imunim ćelijama. Jedna vrsta, koja se naziva makrofagi, naseljava čitavo naše telo i “ima svo potrebno oružje spremno za upotrebu, ali nije baš precizna”, objašnjava Krukšank.

S druge strane, limfociti, glavne ćelije limfnog sistema su, u poređenju sa makrofazima, relativno male. 

“Oni su ti koji pamte mikrobe, pa ako se ponovo sretnu sa istom klicom, verovatno će se izboriti s njom, a da mi to ni ne znamo. To je ono što zovemo imunitet. Telo tako pokušava da zaobiđe sve stvari na samom početku i stvori memoriju, kako ne bismo bili bolesni”, dodaje profesorka.

Ali naš imunitet može imati i slepe tačke.

“To znači da naš imunološki sistem ne prepoznaje određene napadače ili su oni stvorili nove strategije da ga izbegnu”, kaže Krukšank i dodaje da će zdrav način života obezbediti da naša obrana bude dobra.

Zaštita mikrobioma 

S obzirom na činjenicu da naša tela sadrže više ćelija koje pripadaju mikrobima, nego ljudskih ćelijama, priča o imunitetu počinjem sa mikrobiomom.

“Živimo u simbiozi s bakterijama u našim crevima”, kaže profesor Arne Akbar, predsednik Britanskog udruženja za imunologiju i profesor na univerzitetskom koledžu u Londonu i dodaje:

 “Imati one prave, s kojima smo evoluirali, najbolje je za naše zdravlje. Sve što radimo, a što ih menja, može biti štetno.”

Naši mikrobi ne samo da stvaraju zaštitu, već i programiraju naš imunološki sistem. Životinje koje se uzgajaju bez mikrobioma imaju slabije razvijene imunološke sisteme.

Stariji ljudi i oni s bolestima za koje su karakteristične upale, poput alergija, astme, reumatoidnog artritisa i dijabetesa, imaju manje raznolike mikrobiome creva.

Da bismo nahranili crevnu floru, Krukšank preporučuje što raznovrsniju ishranu, s puno namirnica bogatih vlaknima. Vegetarijanstvo nije preduslov za zdravlje mikrobioma, ali što više biljne hrane konzumiramo, to je bolje.

“Mikrobiom zaista voli vlakna, mahunarke i fermentisanu hranu”, dodaje ona.

Kefir, jogurt i kisele namirnice poput kiselih krastavaca i kiselog kupusa spadaju u fermentisane namirnice koje se sada dosta koriste zahvaljujući našem sve većem znanju o mikrobiomu.

“Ali mišljenja o uzimanju probiotskih dodataka su pomšana. Nije sigurno da će oni preživeti putovanje kroz vaš probavni trakt ili da će se dovoljno dugo zadržati u njemu. Efikasnije je promeniti način ishrane”, kaže Krukšank.

Mikrobiom kože je također važan, ali o njemu znamo manje. Velike doze ultraljubičastog svetla, obično od sunca, mogu negativno da utiču na njega, slabeći mu sve zaštitne funkcije. Pranje jakim sapunima i upotreba antibakterijskih proizvoda ne deluju prijateljski na mikrobiom naše kože.

“Kombinacije parfema i hidratantnih sredstava takođe mogu imati negativan uticaj”, kaže Krukšank.



Održavanje forme 

Da bismo bili imunološki spremni, moramo biti i fizički spremni.

“Bela krvna zrnca mogu da budu prilično uspavana”, kaže Akbar i dodaje:  

“Vežbanje ih pokreće povećavajući tako protok krvi da bi ona mogu da obavljaju svoje nadzorne poslove i traže i uništavaju neprijatelje u svim delovima tela.”

Nacionalna zdravstvena služba kaže da bi odrasli trebali da budu fizički aktivni na neki način svakog dana i da najmanje 150 minuta nedeljno imaju umerene aerobne aktivnosti ili 75 minuta energične aktivnosti. Savet starijim osobama, koje su podložnije infekcijama, je da učine sve što mogu.

Izvor: rs.n1info.com

FacebookWhatsAppViberEmail
REKLAMA
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Popularne

FacebookWhatsAppViberEmail