Zašto postimo?
Hrišćanski post vodi poreklo od Gospoda Isusa Hrista. On je sam postio, govorio o postu i rekao da će Njegovi učenici postiti. Sveto pismo svedoči da su apostoli i prvi hrišćani postili, a tako je bilo kroz svu istoriju Crkve do danas. „Post je sve Svete rukovodio u životu po Bogu.“ Cilj posta je približavanje Bogu to jest zajednica sa Bogom, proslavljanje Boga i poštovanje Njegovih svetih.
Zajednicu sa Bogom postižemo upravo postom u kome je vrhunac pričešće koje predstavlja krajnji cilj zajedničarenja sa Hristom. Post (podvig) po sebi bez pričešća nema smisla, jer se čovek ne spasava svojim trudom i naporom već blagodaću Božijom kroz telo i krv Hristovu (Jn. 6. 53-56). Dakle, postimo jer (Ženik) Hristos nije sa nama a kada je „Ženik sa nama“ (Mt. 9, 15) u praznične dane tada ne postimo.
Pravi post ima dve strane: telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane tako i u uzdražavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstava i vršenju sviju evanđelskih vrlina. Stoga, Sveti Vasilije Veliki opominje: Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanju od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela“.
Božićni post
Božićni post traje četrdeset dana, ali nije tako strog kao Veliki Post. Počinje 15/28 novembra, a završava 24. decembra/6. januara. U toku celog ovoga posta ne jedemo meso, mlečne proizvode i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste „na vodi“. Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak. Poslednja nedelja Božićnog posta posti se strožije, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti „na vodi“. Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti „na vodi“. Veoma je važno da pravoslavni hrišćani koji žive u zemljama u kojima se novogodišnji praznici slave po novom kalendaru i padaju u vreme Božićnog posta, ne prekidaju post, već da Novu Godinu proslavljaju kada ona dođe po pravoslavnom kalendaru, poštujući tradiciju svojih predaka i crkvena pravila.
Vaskršnji post
Veliki ili Vaskršnji post je najvažniji posni period u toku godine. Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana i završava se praznikom Vaskrsenja. Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog – Vaskrs. To je ujedno i najstrožiji post Crkve i obavezan je za sve hrišćane. U vreme ovoga posta uzdržavamo se od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa životinjskim masnoćama. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljem, dok se riba može koristiti na Blagovesti i Cveti. Svim ostalim danima posti se „na vodi“, a pogotovo strogo sredom i petkom. Po slabosti se u nedeljne dane osim srede i petka može razrešiti ulje, ali sa posebnim blagoslovom duhovnika ili parohijskog sveštenika. Prva tri dana prve nedelje Velikog posta od starine se poste posebno strogo. To isto vredi za poslednju nedelju posta koju postimo „na vodi“, osim Velikog Četvrtka na koji razrešavamo na ulje i vino. Na Veliki Petak se uzdržavamo od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, posle čega se uzima lagan obrok „na vodi“. Takođe strogo postimo i Veliku Subotu kao jedinu posnu subotu u toku godine.
Petrovski post
Post Svetih Apostola ili Petrovski post traje od Nedelje Svih Svetih do praznika Svetih apostola Petra i Pavla 28. juna/12. jula. Njegova dužina trajanja zavisi od pashalnog i pentikostalnog ciklusa na koji se nadovezuje početak posta. Ovaj post sličan je Božićnom, mada nešto blaži. Za vreme njegovog trajanja ne jede se meso, mlečni proizvodi i jaja. Riba, vino i ulje se jedu svaki dan, osim srede i petka koji se poste „na vodi“. Dan uoči Petrovdana se takođe strogo posti, osim ako padne u subotu ili nedelju, kada je dozvoljena upotreba ulja. Na dan Rođenja Svetog Jovana Krstitelja jedemo ribu, iako padne u sredu ili petak. Ukoliko Petrovdan padne u sredu ili petak, toga dana ne mrsimo već postimo, pa jedemo ribu, vino i ulje.
Gospojinski post
Gospojinski post je najkraći od četiri velika godišnja posta i traje dve nedelje, od 1/14 avgusta do 28/15 avgusta. On je posvećen duhovnoj pripremi uoči praznika Uspenja Presvete Bogorodice. Ovaj post je strožiji od božićnog i apostolskog, te pravoslavni hrišćani zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici ovaj post poste kao i Veliki post, sve dane „na vodi“, osim subote i nedelje kada je dozvoljeno ulje i vino. Jedino na Praznik Preobraženja Gospodnjeg jedemo ribu bez obzira u koji dan nedelje praznik pada. Ako sam praznik Uspenja padne u sredu i petak, ne mrsimo već i tada jedemo ribu, vino i ulje. U našem narodu postoji običaj da se mlado grožđe ne jede do Preobraženja Gospodnjeg, jer se toga dana u crkvama blagosilja grožđe i deli se narodu.
Izvor: uzice online
