Zaprati nas #uziceonline

Zanimljivosti

Kako se pravilno vuče auto?

Deluje jednostavno, ali zapravo nije…

FacebookWhatsAppViberEmail

Objavljeno

Fotografija: Serhii Kyryliuk

Deluje jednostavno, ali praksa je pokazala da mnogi vozači ne znaju kako se pravilno vuče auto, kao i da nisu upoznati sa saobraćajnim propisima koji važe kod te procedure.

Da li pokvaren auto sme da se vuče na auto-putu?

Da – dozvoljeno je da se vuče pokvaren auto čak i na auto-putu.

Međutim, to je dozvoljeno isključivo ukoliko se auto pokvario na samom auto-putu, a pritom sme da se vuče samo do prvog isključenja sa auto-puta.

Isto pravilo važi i za motoput. Podsetimo se, motoput je državni put namenjen isključivo za saobraćaj motocikala, putničkih vozila, teretnih vozila, autobusa, sa ili bez priključnih vozila i kao takav obeležen je propisanim saobraćajnim znakom.

Da li sme da se vuče neregistrovan auto?

Ne sme – pošto je neregistrovan, to znači da nije osiguran i ne sme da učestvuje u saobraćaju.

U ovom slučaju vučeno vozilo se ne posmatra kao prikolica, kao što mnogi vozači to pretpostavljaju. Vučeno vozilo je i dalje posebno vozilo za koje važe sva uobičajena pravila.

Dakle, ukoliko vučete neregistrovan auto i zaustavi vas policija, osoba koja upravlja vučenim autom može da dobije kaznu predviđenu za klasičnu vožnju neregistrovanog auta.

Takođe, ako vučeni auto izazove bilo kakvu štetu, njegov vlasnik će morati da je nadoknadi iz svog džepa.



Da li sme da se vuče motocikl ili moped?

Ne sme – zabranjeno je da se vuku motocikl, moped, kao i laki i teški tricikl. Dakle, ne sme da se vuče ništa što ima manje od četiri točka.

Da li auto može da se vuče rudom kao što se vuku kamioni i autobusi?
Da, može.

U stvari, ako pokvarenom automobilu ne rade kočnice, onda sme da se vuče isključivo rudom (u narodu poznata i kao šlep štangla). A ukoliko mu nije ispravan ni upravljački sistem, onda ne sme uopšte da se vuče ni na koji način.

Da li sme da se vuče auto sa neispravnim kočnicama?

Sme – ali isključivo rudom, kao što smo u prethodnom paragrafu objasnili.

Ovaj problem je prilično „nezgrapno“ definisan u Zakonu:

“Pomoću užeta (sajle) ne sme da se vuče motorno vozilo na kome su neispravni uređaji za upravljanje ili uređaji za zaustavljanje, teretno vozilo ili autobus.

Krutom vezom ne sme da se vuče motorno vozilo koje nema ispravan uređaj za upravljanje, niti motorno vozilo čija je ukupna masa veća od ukupne mase vučnog vozila ako mu je neispravna radna kočnica”.

Dakle, nije konkretno napisano da rudom (tj. krutom vezom) sme da se vuče auto sa neispravnim kočnicama, ali nije napisano ni da ne sme, a ukoliko nije zabranjeno, znači da je dozvoljeno.

Jednostavno, pošto ruda predstavlja krutu vezu, auto koji vuče će preko rude moći da zaustavi i vučeno vozilo. Taj princip se primenjuje i kod teretnih vozila i autobusa, pošto je kod njih dozvoljeno da se vuku isključivo rudom.

Sa druge strane, piše i da auto koji je vučen ne sme da bude teži od auta koji ga vuče UKOLIKO mu ne rade kočnice.

Obavezno obeležavanje i signalizacija na oba vozila

Migavci – na vučnom vozilu moraju da budu upaljena sva četiri migavca, a na vučenom takođe, ali samo ukoliko su ispravni.

Sigurnosni trougao – mora da bude postavljen na oba vozila, bez obzira na to da li migavci rade ili ne! Logično, trougao na prvi auto ide napred, a na drugi pozadi…

Kako učvrstiti sigurnosne trouglove? Snađite se… Nađite kanap, žicu, lepljivu/izolir traku…

Noć donosi nove probleme! Pokvaren auto sme da se vuče noću i u uslovima smanjene vidljivosti (magla, kiša, sneg…), ALI isključivo ukoliko:

a) ima uključena zadnja poziciona svetla
b) ILI vozilo koje ga vuče ima žuto rotaciono svetlo (kako bi drugi vozači na vreme primetili taj skup sporih vozila

Koliko brzo sme da se vuče pokvaren auto?

Najveća brzina kojom sme da se kreće skup vučnog i vučenog automobila je 40 km/h.

Maksimalno i minimalno rastojanje između vozila

Zakonom je određeno koliko najmanje i koliko najviše smeju da budu udaljeni automobili:

a) Ako se koristi sajla za vuču dozvoljena udaljenost je od 3 do 5 metara
b) Ako se koristi ruda (šlep štangla) udaljenost može da bude manja od 3 metra, pri čemu nije određen minimum, ali ne sme više od 5 metara

Da li je sajla za vuču obavezan deo opreme?

Da – obavezna je. Ili sajla ili ruda.

Propisi kažu:

“Uže ili poluga za vuču vozila, koji mora omogućavati vuču vozila na rastojanju od 3 do 5 metara kada se koristi uže, odnosno do 3 metra kada se koristi poluga, mora postojati, na dostupnom mestu, u putničkim automobilima proizvedenim, odnosno prvi put registrovanim nakon 1. januara 1984. godine.

Ostala motorna i priključna vozila ne moraju imati polugu za vuču. Ukoliko vozilo poseduje polugu za vuču ona mora biti ispitana.”

Naišli smo ovde na malu koliziju propisa u ZOBS i u ovom Pravilniku, pošto sada ne znamo da li razdaljina između automobila sme da bude veća od 3 metra kada se vuče rudom (kako je nazivaju u ZOBS) ili polugom (kako se naziva u Pravilniku).

Pošto su različite institucije nadležne za tumačenje i razrešavanje ovakvih problema, savetujemo da ruda (šlep štangla) bude kraća od 3 metra.

Da li u vučenom (pokvarenom) vozilu sme da bude još neko osim vozača?

Ne – u vučenom vozilu sme da bude isključivo vozač.

Ovo može da bude vrlo nezgodno u situacijama kada ste negde krenuli porodično, ali putnici zato mogu da pređu u auto koji vuče.

Kako pravilno vući auto?

Teorija je laka – praksa je vrlo komplikovana, naročito ako ste početnik. Stoga je verovatno bolje da nabavite i koristite rudu za vuču (šlep štanglu) – može da se kupi za 2.500 do 3.000 dinara, ali savetujemo da ne štedite i da kupite neku kvalitetniju.

Može da pomogne i elastično uže za vuču, koje može da amortizuje blaže trzaje.

Pošto gotovo svi koriste sajlu za vuču, ovi saveti važe upravo za sajlu:

Generalno:

  • „vezali“ ste automobile
  • prvi kreće vrlo lagano, sve dok se sajla ne zategne
  • zatim lagano kreće da vuče, pri čemu kada jednom krene – mora da izbegava usporavanje kako ga vučeni auto ne bi sustigao, čime se gubi zategnutost sajle, pa ponovno ubrzavanje dovodi do trzaja/cimanja
  • idealno je da se sajla sve vreme drži zategnutom, ali to nije lako postići ako vozači nemaju iskustva u vuči drugog auta, bez obzira da li oni vuku ili su vučeni
  • naročito je važno da vozač u vučenom autu vrlo pažljivo prati situaciju i da na najmanji znak usporavanja prvog auta počne da koči (ali ne suviše) kako bi sajla ostala zategnuta
  • pred krivinu ili raskrsnicu vučeni auto bi trebalo da koči auto koji vuče kako bi izjednačeno i na vreme usporili i bez nepotrebnog otpuštanja i zatezanja sajle tečno skrenuli i nastavili put
  • krećite se onom brzinom koju smatrate bezbednom – ne dozvolite da vas požuruju ostali nestrpljivi vozači


Nekad vuča automobila može da donese više štete nego koristi

Lako je vući auto ako su oba vozača iskusna, vozite na pravcu bez semafora i raskrsnica, u dobrim vremenskim uslovima…

Međutim, u praksi se vuča automobila neretko pretvori u pravu agoniju, nakon čega se vlasnik auta koji je vukao zaklinje da je ovo poslednji put, razmišljajući o tome koliko je skratio životni vek lameli ili „nedajbože“ plivajućem zamajcu.

Ako se auto vuče tečno i pažljivo, negativan uticaj na auto koji vuče biće minimalan. Ali ukoliko se „sretnu“ dva neiskusna vozača, to može da se pretvori u pravu katastrofu, naročito ako npr. vozač u vučenom autu u kritičnom trenutku zaboravi koliko su „teški“ volan i kočnice sa ugašenim motorom!

Ima li svrhe spremati se za ovaj scenario?

Naravno da ima. Nađite neki bezbedan prostor, kao npr. veći parking bez saobraćaja.

Pri nižoj brzini ugasite motor, ali ostavite ključ u položaju u kojem se neće zaključati volan.

Zatim skrećite i kočite – prvo blago, a onda sve oštrije kako biste stekli sliku o tome kolika je razlika kada vam je motor upaljen i ugašen.

Nepovoljni vremenski uslovi

Jedan od prilično nezgodnih scenarija je sledeći (lično iskustvo autora teksta):

  • auto koji vuče je osetno lakši i ima slab benzinski motor
  • put je pokriven snegom, tako da vučeni auto pruža još veći otpor prilikom kretanja, a onom koji vuče proklizavaju pogonski točkovi prilikom kretanja
  • hladno je, vučenom autu magle se stakla, pa je izuzetno teško pratiti čitavu situaciju, uključujući i zategnutost sajle
  • gust saobraćaj sa mnogo nestrpljivih vozača koji vas pretiču i ubacuju se neposredno ispred auta koji vuče, da bi odmah potom usporili zbog skretanja ili nekog drugog razloga
  • bahato i rizično preticanje vozila iz suprotnog smera zbog čega morate da kočite
  • Naravno, bilo je tu mnogo oštrog zatezanja sajle (cimanja/trzanja), nervoze, verbalnih obračuna sa drugim učesnicima u saobraćaju…

Bilo bi logičnije, bezbednije i jednostavnije pozvati šlep-službu, zar ne?

Naravno, ali kada se opisana situacija odigrava u manjem naselju, daleko od iole većeg grada, sa snegom pokrivenim putevima i snegom koji ponovo počinje da pada, sa temperaturom ispod nule, onda nemaju sve šlep-službe vozilo na raspolaganju ili cena šlepovanja bude tolika da se više isplati ostaviti auto u snegu do proleća…

Da li sme da se vuče auto sa pogonom na svim točkovima?

S obzirom na razne verzije pogona na svim točkovima kod raznih modela raznih proizvođača – ne želimo da dajemo nikakav savet po ovom pitanju.

Ako imate auto sa pogonom na svim točkovima – uzmite uputstvo proizvođača i detaljno pročitajte da li sme da se vuče i kako.

Da li sme da se vuče auto sa automatskim menjačem?

Generalno, savetujemo da ga ne vučete, već da zovete šlep službu. Međutim, moguće je da se vuku i automobili sa automatskim menjačem, ali kod njih to može da bude vrlo rizično, pa obavezno pročitajte uputstvo proizvođača.

Zaključak

Upoznajte se na vreme sa svojim automobilom. Naučite kako se montira alka za vuču.

Pročitajte u uputstvu proceduru i upozorenja naročito ako imate auto sa pogonom na svim točkovima ili automatskim menjačem.

Izvor: polovniautomobili.com

REKLAMA
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Popularne

FacebookWhatsAppViberEmail