Dr. Nataša Desnica stručnjak za sportsku medicinu objašnjava temeljne principe uspešnog rekreativnog vežbanja. Bavljenje fizičkom aktivnošću pozitivno utiče u borbi protiv najtežih bolesti današnjice: kardio-vaskularnih i malignih. Donosi i znatnu psihičku dobrobit, pa je veoma korisno protiv depresije, za bolje spavanje, protiv anksioznosti… Redovnim vežbanjem osećaćete se dobro, biti zadovoljniji, opušteniji i veseliji.
Između raznoraznih koristi znatno će smanjiti i mogućnost povreda, naročito oštećenja zglobova uzrokovanih degenerativnim procesima. Reč je o velikom problemu zapadne civilizacije, a može se sprečiti, ili barem znatno ublažiti, pravilnim vežbanjem.
Za postizanje najboljih rezultata ne treba smetnuti sa uma četiri važna faktora:
1. Napravite specifičan lekarski pregled (po mogućnosti testiranje u naporu)
2. Prilikom bavljenja fizičkom aktivnošću opterećenje povećavajte postepeno
3. Veoma je bitno redovno vežbanje, tj. kontinuitet u vežbanju
4. Pijte dovoljno tečnosti
Spiroergometrijsko testiranje
Testiranjem pod naporom dobija se uvid u vaš nivo opšte kondicije, snage, izdržljivosti, energetske potrošnje, metabolizma i dr. Na osnovu dobijenih parametara, dobićete preporuku kakvo vežbanje bi za vas bilo optimalno. Ali pre nego što počnete sa vežbanjem izuzetno je preporučljivo napraviti specifičan lekarski pregled, po mogućnosti spiroergometrijsko testiranje (test pod opterećenjem). Na taj način ustanoviće se da li je u zdravstvenom smislu sve u redu sa organizmom, tj. da li ste dovoljno zdravi i spremni za vežbanje. Apsolutne kontraindikacije za bavljenje rekreativnim aktivnostima su izuzetno retke. Kod većine ljudi sa problemima one su relativne, pa te zdravstvene tegobe treba ili prethodno rešiti (npr. regulisati pritisak, rehabilisirati koleno, dovesti dijabetes pod kontrolu…) i/ili vežbanje prilagoditi trenutnom stanju organizma. Ovakvim testiranjem pod naporom dobija se uvid u vaš nivo opšte kondicije, snage, izdržljivosti, energetske potrošnje, metabolizma i dr. Na osnovu dobijenih parametara, dobićete preporuku kakvo vežbanje bi za vas bilo optimalno: kojom vrstom, kolikim intenzitetom, trajanjem i učestalošću bi trebali vežbati da ne bude niti premalo niti previše, a da se postignu željeni ciljevi, npr.poboljšanje izdržljivosti, mršavljenje, bolji izgled i dr.
Krenite postepeno
Ako tek započinjete sa vežbanjem, bitno je opterećenje i obim povećavati postepeno. Prve nedelje počinje se lagano, pa svake nedelje postupno povećava intenzitet opterećenja, kao i trajanje vežbanja. Takođe u svako ozbiljnije vežbanje treba krenuti lagano, zagrevanjem (5 do 10 min), a završiti hlađenjem (takođe 5 do 10 min).
Redovnost je bolja od retkih intenzivnih treninga
Jedna od najčešćih grešaka vezana uz rekreativno bavljenje sportom je samo povremeno otići na trening vrlo visokog intenziteta. Izuzetno je bitan kontinuitet u bavljenju fizičkom aktivnošću. Novije naučne studije pokazuju da već i kratke dnevne fizičke aktivnosti imaju pozitivni kumulativni učinak na zdravlje (čak i napori od 10 – 15 minuta, ukoliko se rade više puta dnevno). Jedna od najčešćih grešaka vezana uz rekreativno bavljenje sportom je samo povremeno otići na trening vrlo visokog intenziteta (npr. jednom nedeljno silovito igrati fudbal ili tenis). Takvo vežbanje ne samo da nije previše korisno nego može biti i vrlo opasno zbog eventualnih kardiovaskularnih incidenata, kao i zbog povređivanja. Naprotiv, redovno, strukturno vežbanje 3 do 5 puta nedeljno imaće samo pozitivne učinke.
Ne zaboravite na tečnost
Pazite da pijete dovoljno tečnosti; znojenjem i pojačanim disanjem gubi se puno tečnosti, neročito u toplim letnjim mesecima. Dehidracija, osim što vežbanje čini napornijim i manje efikasnijim, loše utiče na čitav organizam, uzrokujući umor, glavobolju, vrtoglavicu, a u težim slučajevima čak mučninu i povraćanje. Preporučuje se svakodnevno piti oko 2 litra tečnosti, čime ćete vaše telo učiniti još zdravijim i vitalnijim.
izvor: net.hr
