Zaprati nas #uziceonline

Zanimljivosti

Tri decenije BMW-a M3

Sportska ikona kroz pet generacija

FacebookWhatsAppViberEmail

Objavljeno

fotografija: Google

Prošlo je više od tri decenije od predstavljana prvog M modela u srednjoj klasi, BMW M3 e30. Proizvodnja je započela 1986. godine, a do danas sve ostalo je istorija.

Automobilistička ikona, prvi BMW M3 kada se pojavio napravio je celu malu revoluciju u segmentu sportskih automobila srednje klase. Prvi BMW M3 je postavio nove standarde prema kojima su se mogli meriti proizvođači automobila, a mogli bismo kazati i prema kojima se mere i danas, pet generacija kasnije. Odsek BMW Motorsport, prethodnik BMW M odseka, bio je izuzetno rigorozan u primeni neublažene tehnologije za automobilske trke prilikom razvoja prve generacije BMW-a M3.

Njihov je trud doveo nastankom čistokrvnog sportskog automobila visokih performansi izrađenog na osnovi serijskog BMW-a serije 3 koji je bio savršeno prilagođen za svakodnevnu potrebu. Tokom tri decenije koje su usledile, BMW M je malo po malo rafinisao svoj revolucionaran i izuzetno uspešan automobil iz generacije u generaciju, dok je istovremeno dao sve od sebe da se očuva izvoran M3 karakter. Konačni ishod svega je da verovatno ne postoji niti jedan drugi automobil koji spaja toliko istaknuto rafinisane gene automobilskihh sportova sa neumanjenom praktičnosti za svakodnevnu upotrebu u tako emocionalno uzbudljivom i zaokruženom paketu.

Nastanak BMW M3

Za prvu generaciju BMW-a M3, primarni cilj je bilo korišćenje u trkama touring automobila. BMW M3 nije bio pokušaj da se proizvede sportska i ušminkana verzija za model iz serijske proizvodnje; on je nastao iz ideje da se razvije trkački automobil za automobilističke trke koji bi takođe bio dostupan i u verziji za javne saobraćajnice. Odabrana trkačka kategorija bili su touring automobili Grupe A – kakvi su se vozili na Nemačkom prvenstvu touring automobila (DTM), koje je nasledilo Nemačko trkačko prvenstvo (DRM). Pravila Grupe A nalagala su da najmanje 5000 vozila koja se mogu voziti na javnim putevima mora biti prodano u roku od 12 meseci kako bi se mogla provesti homologacija trkačkog automobila.

fotografija: Google

Činjenica da je istovremeno morao razviti i serijsku i trkačku verziju automobila pružila je razvojnom timu neverovatnu priliku, koju je on oberučke prihvatio. Kinematika osovina vešanje i amortizacija bili su savršeno prilagođeni za buduće zahteve automobiliskih trka, kao i kočioni sistem, koji je spojio standardni ABS sa kočionim diskovima sa unutrašnjim prozračivanjem napred i pumpom visokog pritiska koju je pogonio motor. Detalji kao što je uzorak menjanja brzina pri čemu je prva brzina dolje levo takođe nedvosmisleno ukazuju na jedinstven fokus vozila na trke.

Povrh svega toga, primenjene su sveobuhvatne mere za smanjenje težine. Dok je karoserija sa širokim lukovima točkova proizvedena od lima na tradicionalan način, prednji i zadnji branici, kao i bočni pragovi, poklopac motora, spojler izrađeni su od plastike, odražavajući tako predanost inženjera inteligentnoj laganoj konstrukciji. Stručnjaci iz BMW Motorsport-a doradili su i aerodinamiku automobila, tako da C stub BMW-a M3 sledi nešto plići ugao nego što je slučaj kod standardne karoserije i ima širi donji deo. To je omogućilo da protok vazduha bude efikasnije usmeren prema zadnjem spojleru.

Opsežna upotreba visoke tehnologije i u pogonskom sklopu.

Stručnjaci odseka Motorsport koristili su dvolitarski, četverocilindrični motor iz modela serijske proizvodnje kao osnovu za motor BMW-a M3, pošto su njegova mala masa i sposobnost za visoke brojeve okretaja značile da ima sve sastojke koji su potrebni za motor za trke. Međutim, kako bi se pitomi motor za svakodnevnu upotrebu pretvorio u sportsku mašinu sa pedigreom trkačkog automobila, najpre su ga morali podvrgnuti opsežnoj terapiji snagom.

Najpre su njegov obim povećali na 2,3-litra pa su ga prilagodili za konstrukciju sa četiri ventila. Za tu svrhu, tim je iskoristio prikladno modifikovanu glavu cilindra preuzetu iz šesterocilindričnog motora BMW-a M1, čije su komore izgaranja – srećnim spletom okolnosti – postavljeno tačno na jednak razmak kao što je slučaj kod motora sa četiri cilindra. Kolenasto vratilo BMW-a M3 dizajnirano je da bude toliko kruto da može izdržati 10 000 okretaja u minutu i više. Broj okretaja motora u modelu serijske proizvodnje od 6750 okretaja zato je ostavio mnogo mesta za dalja unapređenja modela razvijanog za trke.

BMW M3 e30

Negdje baš u ovo vreme pre 30 godina započela serijska proizvodnja prvog BMW-a M3 e30. To je bilo prvo poglavlje u priči o uspehu koja nema premca u svetu automobilske industrije. 2,3-litarski četverocilindrični motor sa tehnologijom četiri ventila razvijao je 147 kW/200 KS snage i bio u stanju ubrzati M3, koji je težio svega 1 200 kilograma, od 0 do 100 km/h za samo 6.7 sekundi. Najveća brzina je bila 235 km/h. 1988. godine, predstavljena je verzija Evo, kod koje je snaga povećana na 220 KS, a najveća brzina na 243 km/h. Nakon toga je 1990. godine usledio poslednji stadijum u razvoju prve generacije BMW-a M3: BMW M3 Sport Evolution s 2,5-litarskim motorom od 238 KS, koji je proizveden u ograničenom broju od 600 vozila.

BMW M3 e36

Druga generacija BMW-a M3 – koja ovaj put nije bila razvijena isključivo za korišćenje u automobiliskim sportovima – bila je u daleko većoj meri nenametljiva. Predstavljen 1992. godine, njegov je šesterocilindrični motor razvijao snagu od 210 kW/286 KS zahvaljujući kapacitetu od tri litra uz maksimalni okretni moment od 320 njutn metara. Takođe je bio opremljen novim sistemom kontrole bregaste osovine naziva VANOS. Novi model je oborio dva svetska rekorda – za najveću snagu po litru (97 KS/l) i za najviši specifični okretni moment (108 Nm/l) motora serijske proizvodnje sa prirodnim usisom vazduha (bez turbopunjača).

Sveobuhvatan facelift 1995. godine povećao je obim rednog šesterocilindričnog motora sa 2990 na 3201 cm kubnih, pri čemu je snaga povećana na 236 kW/321 KS. Pored toga, novi motor je takođe koristio i Double-VANOS, koji potpuno varijabilnu kontrolu bregaste osovine donosi sa obje strane, i kod usisa i kod izduva. U leto 1996. godine, BMW M3 je postao prvi automobil serijske proizvodnje koji je bio dostupan sa opcijom SMG (elektrohidrauličnog) automatizovanog ručnog menjača.

BMW M3 e46

fotografija: What Car?

Sa aluminijskim poklopcem motora i kupolom motora, istaknuto proširenim lukovima točkova, aerodinamički optimizovanim vratima prtljažnika sa zadnjim spojlerom i četiri izduvne cevi koje izlaze iz dvostrukog izduvnog sistema, treća je generacija BMW-a M3, predstavljena 2000. godine, još jednom sišla s proizvodne trake sa upečatljivom figurom. Automobil je opet pogonio šestocilindrični redni motor sa prirodnim usisom vazduha. Potpuno iznova proizveden motor razvijao je snagu od 252 kW/343 KS zahvaljujući obimu od 3246 cm kubnih, uz najveći okretni moment od 365 njutn metara.

BMW M3 e92

fotografija: Google

Umesto da bude opremljena rednim šesterocilindričnim motorom kao i prethodne dve generacije, četvrta verzija BMW-a M3, predstavljena 2007. godine, ispod haube je imala V8 motor sa visokim brojem okretaja i prirodnim usisom vazduha, snage 309 kW/420 KS. Među inteligentnim merama laganog dizajna koje su bile korišćene, dovoljno je spomenuti standardni krov od plastike ojačane karbonskim vlaknima (eng. carbon fibre-reinforced plastic, CFRP) i prednju osovinu načinjenu gotovo u potpunosti od aluminijuma.

BMW M3 F80

fotografija: Drive

Aktuelna (peta) generacija BMW-a M3 svetlo dana je ugledala u proleće 2014. U skladu s promenama nomenklature za BMW-ove modele serijske proizvodnje, samo limuzina sa petora vrata nosi naziv M3, dok su varijante coupe i cabrio dobile oznaku modela M4. Kod sve tri varijante karoserije, snaga dolazi od rednog šesterocilindričnog motora sa visokim brojem obrta i M TwinPower Turbo tehnologijom, snage 317 kW/431 KS. Rigorozno primenjeni elementi inteligentnog laganog dizajna uključuju opsežnu upotrebu laganih materijala poput plastike ojačane karbon vlaknima (CFRP) i aluminijuma kod velikog broja komponenti šasije i karoserije. Sve te mere su smanjile težinu vozila za oko 80 kilograma u odnosu na prethodnika.

izvor: jutarnji.hr

REKLAMA
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Popularne

FacebookWhatsAppViberEmail