Zaprati nas #uziceonline
REKLAMA

“Kantina“

REKLAMA

Zanimljivosti

Zablude o holesterolu

Kada je zapravo štetan za srce

Objavljeno

Fotografija: Freestocks

Holesterol je godinama povezan sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Međutim, ta veza je dosta složena – neće vam svaka hrana bogata holesterolom nužno povećati nivo “lošeg” holesterola u krvi.

Životinje, kao i ljudi, proizvode holesterol koji je koristan za mnoštvo važnih funkcija u telu – stvaranja polnih hormona, pretvaranja sunčeve svetlosti u vitamin D i formiranja dela ćelijske membrane.

Biljke ga ne stvaraju, pa holesterol koji unosimo kroz ishranu potiče od životinjskih proizvoda, uglavnom mesa i mlečnih proizvoda.

„Konzumiranje hrane bogate holesterolom zaista povećava holesterol u krvi, obično za malu, ali i dalje značajnu količinu“, objasnio je za CNN dr Stiven Devries, kardiolog.

Većina holesterola u krvi zapravo potiče iz sopstvene proizvodnje u telu. Kada unesete dosta holesterola putem hrane, vaše telo će obično proizvoditi manje.


Nezdravi pratilac holesterola

Veću zabrinutost izaziva ono što obično prati hranu bogatu holesterolom: zasićene masti. Jedenje hrane sa visokim sadržajem zasićenih masti povećava telesnu proizvodnju lipoproteina niske gustine, odnosno lošeg holesterola, koji se može nakupiti unutar arterija, ograničavajući protok krvi u srce i mozak, tako povećavajući šansu za srčani ili moždani udar.

Recimo, jaja imaju malo zasićenih masti, ali vrlo visok nivo holesterola. Jedno veliko jaje sadrži 1.6 grama zasićenih masti i 187 miligrama holesterola. Uprkos tome što jaja ne sadrže puno ovih štetnih sastojaka, ono što uglavnom jedemo uz njih – slanina, kobasica, sir – često imaju dosta zasićenih masti.

Na šta obratiti pažnju

Nutricionisti naglašavaju da je presudno ne samo da iz ishrane izbacite štetnu hranu, već da obratite pažnju na to čime ste je zamenili.

„Ako zasićene masti zamene rafinisanim ugljenim hidratima, poput šećera ili belog hleba, nećete imati koristi za zdravlje. Ako se zasićene masti zamene drugim zdravijim mastima, onda postoji jasna zdravstvena korist“, ukazuje dr Devries.

Morski plodovi – naročito škampi – mogu imati relativno visok nivo holesterola. Ali školjke i riba su odlični izvori nemasnih proteina i pružaju nam esencijalne omega-3 masne kiseline koje telo ne može samo da stvori. To ih čini dobrom zamenom za crveno meso i živinu.

Postoje ljudi koji bi trebalo da budu pažljiviji oko unosa jaja i druge hrane bogate holesterolom. Recimo, osobe koje imaju granični visok holesterol ili druge faktore rizika za kardiovaskularne bolesti, kao što je porodična istorija. Ljudi sa dijabetesom tipa 2 takođe treba da paze na holesterol u hrani.

Izvor: nova.rs

REKLAMA
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Popularne