Zborom u Orašcu na današnji dan 1804. godine počeo je Prvi srpski ustanak a za vođu ustanka izabran je Karađorđe Petrović.

Ipak tokom zbora u Orašcu na Sretenje ustanici su za vođe ustanaka predložili prvo Stanoja Glavaša pa zatim i Teodosije Marićević, ali su se i jedan i drugi odrekli te uloge i za vođu predložili Karađorđa.

Stanoje Stamatović, poznatiji kao Stanoje Glavaš je bio hajduk pre ustanka, vojvoda u Smederevskoj nahiji a tokom trajanja ustanka i jedan od najistaknutijih junaka tokom Prvog ustanka. Njegovo prvo učešće počelo je prilikom osvajanja tvrđave Rudnik. Karađorđe ga je brzo zavoleo, a Stanoje ga je svuda pratio i postao njegova desna ruka. Istakao se u boju na Deligradu i opsadi Beograda. Nakon neuspeha ustanika organizovao je bune po Srbiji a nakon neuspeha Hadži-Prodanove bune ubijen je na Sretenje 1815.

Teodosije Marićević je rođen u Orašcu. Odbio je predlog skupštine da postane vođa, izgovarajući se da kao knez treba da štiti narod u slučaju da ustanak ne uspe, što ne bi mogao kao vođa ustanka, faktički hajduk, i predložio izbor Karađorđa.

Njegovom nesmotrenošću, Srbi su doživeli manji poraz u prvom sukobu s Turcima kod Batočine (sredinom aprila 1804), a Tosun-aga je uspeo da se bez borbe probije drumom koji je on čuvao. Zbog toga je Karađorđe slutio na izdaju.

Kada je shvatio da u Karađorđevu korist gubi vlast u knežini, prešao je u opoziciju, prvi od ustaničkih starešina. Otvoreno se sukobio s Karađorđem na skupštini u Pećanima, blizu Ostružnice (6. maja 1804.), tražeći da on lično plati prečanskim trgovcima za nabavljeni barut i druge ratne potrebe, jer je on vođa ustanka. Nazvao ga je tiraninom, koji tiraniše gore od dahija. Tokom svađe pokušao je da ubije Karađorđa, ali mu je puška zatajila i Karađorđe ga je teško ranio. Ranjen je odnet u Orašac, gde je posle nekoliko nedelja umro i bio sahranjen u rodnom selu.

Izvor: uzice online