Hasta Siempre, Comandante ili samo Hasta Siempre je pesma iz 1965. godine koja opevava oproštajno pismo Če Gevare pre nego što je otišao da pomaže revolucije u Kongu i Boliviji, gde je i poginuo 1967. godine. Pesma glorifikuje Če Gevaru kao vođu kubanske revolucije a naslov pesme aludira na poznate Če Gevarine reči Hasta la Victoria Siempre ( Zauvek do konačne pobede).
Ernesto Gevara rođen je u Rosariu, 14. jun 1928, u dobrostojećoj porodici špansko – irskog porekla. U mladosti je imao problema sa astmom i pored toga bavio se sportom pre svega fudbalom, ragbijem i golfom. Zbog problema sa astmom je i odbijen na regrutaciji za vojsku kada je imao 19 godina.
Školovanje
Upisuje Medicinski fakultet u Buenos Ajresu 1948 godine, ali vreme provedeno tokom studija koristi da putuje po Južnoj Americi na svom motociklu. Tokom putovanja piše “Dnevnik motocikliste“. Ovaj dnevnik postaje dobro prodavan, a u 2004. godini dobija i svoju filmsku ekranizaciju.
Fakultet završava 1953. kao “prosečan” student a po završetku opet nastavlja sa svojim proputovanjima po Južnoj i Srednjoj Americi. Dok je radio u bolnici 1955. u Meksiku upoznaje prvo Raula Kastra koji će ga kasnije upoznati sa Fidelom Kastrom, vođom organizacije “26. jul“.
Revolucija
Gevara je predstavljao jednu od ključnih ličnosti u revoluciji Fidela Kastra na Kubi (1956—1959), kao član pokreta “26. jul“. Nakon pobede revolucije, nekoliko godina je bio aktivan u promociji revolucije društva, putujući po svetu kao diplomata Kube. Zalagao se za stalnu marksističku revoluciju i bio je jedan od najzaslužnijih za dobre odnose Kube sa SSSR-om. Zatim se lično angažovao u pokretima za oslobođenje od diktatorskih režima putem gerilske borbe, najpre u Kongu, za vreme vladavine Moiza Čombea. U Kongu nije imao mnogo uspeha u organizaciji pobunjenika, koji po njegovim rečima, nisu bili disciplinovani i gledali su samo da zgrabe što veće količine hrane i stoke za sebe.
Posle neuspeha u Kongu putuje za Boliviju. U Boliviji, spregom Američke obaveštajne agencije i bolivijske vojske, pod vođstvom komandanta Hoakina Zentena Anaje, Gevara je najpre uhvaćen, a odmah sutradan ubijen. CIA je kasnije negirala umešanost u njegovo ubistvo. Zanimljivo je da je “zelenim beretkama” koje su sprovodile akciju na terenu upravljao pukovnik Andreas Selić, oficir jugoslovenskog porekla.
Njegov lik
Njegov lik, kao borca za oslobođenje i žrtve imperijalizma, i danas, nekoliko decenija posle njegove smrti, predstavlja jedan od glavnih simbola i ikona društvene i političke revolucije širom sveta. Kao strog vojskovođa, i potpuno posvećen svom revolucionarnom cilju sa ogromnim moralnim autoritetom nad svojim trupama, on je ostao kontroverzna ličnost od velike istorijske važnosti.
Časopis „Tajm” proglasio je Gevaru jednim od 20 najvećih svetskih ikona i heroja u okviru 100 najuticajnijih ljudi sveta 20. veka, a čuvenu fotografiju Gevare, koju je načinio Alberto „Korda” Dijaz, Akademija umetnosti u Merilendu proglasila je „najpoznatijom fotografijom na svetu i simbolom 20. veka”.
uzice.online
