Na današnji dan: Počeo Drugi srpski ustanak

Na današnji dan 1815. godine u Takovu…
Autor fotografije: Vinzenz Katzler

Podeli vest:

Facebook
Telegram
WhatsApp

Na današnji dan 1815. godine u Takovu su, na Cveti, srpske starešine odlučile da podignu ustanak, docnije nazvan Drugi srpski ustanak.

Drugi srpski ustanak trajao je od 1815. do 1817. godine i predstavljao ključni događaj u borbi za nezavisnost i oslobađanje Srbije. Kako je tekao Drugi srpski ustanak saznajte u nastavku teksta.

Pošto je Prvi srpski ustanak ugušen 1813. godine, nije su dugo čekalo na novu pobunu. Srpski narod je tokom 1814. trpeo ugnjetavanje od strane Turaka. To je dovelo do Hadži-Prodanove bune 1814. godine koja nije bila uspešna, ali je dala povodo Turcima da se brutalno obračunaju sa Srbima. U proleće 1815. srpski narod je počeo da se okuplja i sprema za novu borbu za nezavisnost. 

Za razliku od Prvog, Drugi srpski ustanak trajao je svega nekoliko meseci. Žrtve i štete nisu bile ogromne. Splet raznih događaja širom Evrope doprineli su da se ustanak brzo završi. Iako je ustanak zvačni završen 1817. godine, oružani sukobi trajali su kratko. Pose toga, pregovori su nastavljeni za stolom. 

Drugi srpski ustanak započet je 23. aprila 1815. godine u Takovu. Miloš Obrenović prihvatio je da bude predvodnik ustanka. Nije se dugo čekalo na prve sukobe između otomanskog carsta i srpskog naroda. 

Postoji nekoliko ključnih događaja i borbi koje su se dogodile u Drugom srpskom ustanku. Zanimljivo je što su se sve desile u razmaku od samo nekoliko meseci. 

Prvi bitka koja se odigrala u period od početka maja do početka juna 1815. Srpski narod zaputio se ka Čačku, ali je Turska uspela da odbije napad, te se srpska vojska ulogorila na Ljubiću. 

Došlo je do sukoba u kome je srpska vojska bila brojčano slaba, ali su uspeli da iznenade tursku vojsku napadom iz zasede, što ih je primoralo na povlačenje. Uspeli su da zaplene mnogo oružja, što im je dodatno podiglo moral pred potonje sukobe. 

U ovom sukobu, Srbija je uspela da zauzme Palež (današnji Obrenovac). Time su presekli komunikaciju između neprijatelja i uspostavljena je veza sa Sremom. Bitka je trajala od 25. aprila do 13. juna 1815. 

Borba je trajala veoma kratko. Nije bilo žrtava, jer su se Turci odmah razbežali, pošto je srpska vojska bila nadmoćnija i imala je topove. Odigrala se u drugoj polovini maja 1815. To je bila prva bitka po oslobođenju Paleža.

Srbija je odnela pobedu posle žestokih sukoba. Turska vojska bila je malobrojna, ali su dugo uspevali da odolevaju napadima. Na samom početku borbe, život je izgubio Jovan Vukomanović, rođak knjeginje Ljubice. 

U jednom trenutku, srpska vojska počela je da posustaje, ali na incijativu Miloša Obrenovića započet je juriš krajem jula 1815, koji je naterao Turke na predaju na čijoj strani su se borili Arbanasi. Svu municiju i oružje prepustili su Srbima. 

Bitka se vodila od sredine do 26. jula 1815. Ovo je bio veliki sukoba vojski u kome su život izgubili Milan Drinčić i Sima Nenadović, srpske vojvode. Turska vojska pretrpela je ogromne gubitke i doživela odlučujići poraz. Ovo je ujedno bila i poslednja bitka, tačnije oružani sukob u Drugom srpskom ustanku. 

Drugi srpski ustanak bio je temelj ka nezavisnosti Srbije. Miloš Obrenović počeo je da pregovara sa Turskom u vezi sa drugačijim odnosima prema srpskom stanovništvu. Nije želeo sukob sa sultanom, već je ustanak bio usmere prema beogradskom veziru, Sulejmanu-paši Skopljaku. Želeo je pomirenje, zbog čega se prema turskom stanovništvu odnosi veoma korektno i pažljivo. 

Dogovor je postignut na jesen 1815, kada su Srbi dobili određena prava i uspostavljena je srpsko-turska uprava. Pored borbe za nezavisnost, Miloš Obrenović se trudio da SPC dobije svoju nezavisnost koja je došla Hatišerifom iz 1830.

Ostale vesti

Komentari

Slične vesti

Search