Vojin Nikitović – zaboravljeni užički heroj

Užičanin koji je spasio 500 izbeglica iz NDH

Vojina Nikitovića, rodom iz Užica, Drugi svetski rat zatekao je na službi u Višegradu gde je vozio “Ćiru” na pruzi za Užice.

Višegrad je 1941. pripadao ustaškoj zoni kontrole. Ustaše su neko vreme ostavljale na miru stručno osoblje, jer su im bili potrebni za svakodnevno funkcionisanje železničkog saobraćaja.

Ipak takvo stanje nije dugo trajalo. Pošto je načuo da se njegova likvidacija sprema odlučio se na bekstvo iz okupiranog Višegrada.

Predveče, 10. avgusta, Vojin je odlučio da svoj plan o bekstvu iz Višegrada sprovede u delo. Obavestio je poznanike među izbjeglicama koji su se nalazili na višegradskoj stanici o svome planu kao i to da se u toku noći smeste u niz zakačenih kola na sedmom koloseku. Uputio ih je da to učine neposredno pre smene straže. Prema unapred dogovorenom planu jednom od poznanika dao je klin za skopčavanje lokomotive za kola. Nešto prije ponoći ušao je u ložionicu. Čuvar na stanici je odlučio da će Vojinu pružiti pomoć i u vremenu prolaska lokomotive skloniti se sa stanice. Tih nekoliko minuta Vojinu je bilo dovoljno da uzme lokomotivu broj 85009, od ranije spremnu za put. Zajedno sa Vojinom u lokomotivi je bio i ložač Ragib Toko. Lagano je pokrenuo mašinu, odvezao je do sedmog koloseka i prikopčao s nizom kola. Obišao je vagone u kojima je već bilo smješteno više od pet stotina ljudi, sa osnovnim stvarima. Kompozicija je punom parom napustila Višegrad, u pravcu Vardišta, odnosno Srbije.

Voz je bezbedno stigao do stanice Šargan Vitasi. Tu je Vojin morao da zaustavi kompoziciju, plašio se da mu kotao ne eksplodira od velikog pritiska. Osoblje stanice ga je sačekalo, skrenuli su mu pažnju na to da je cela pruga uzbunjena, sve stanice redom. Javljeno im je i da je za njim krenula potera, a komanda Višegrada ponovila je naređenje da se odmah vrati natrag. Ispred Užica, su Nemci već postavili zasede iščekujući dolazak voza.

Kompozicija se zaustavila pred tunelom broj 17, blizu stanice Stapari, na svega nekoliko kilometara od Užica, gde su se u tom trenutku nalazili Nemci. Mašinovođa je obišao zaustavljenu kompoziciju, i obavestio ljude u vagonima da su prešli u Srbiju i da su sigurni. Izbeglice koji su stigli u Vojinovom vozu su se uputile u okolna užička sela. Oružje koje su dovezli sa sobom Vojin i Ragib su sakrili u tunel i okolne pećine, nakon čega je Vojin obavestio užičke partizane.

Tokom rata Vojin je kao deo partizanskih odreda učestvovao u borbama protiv Nemaca a tokom rata biva zatvoren i mučen u logoru na Banjici.

Danas Vojin Nikitović nema ni ulicu u svom rodnom gradu. Napominjemo da su u prethodnom periodu ulice u našem gradu dobili i Betoven i Gandi. Nažalost u Srbiji i Užicu je u trendu otklon od svega što ima veze sa komunizmom i Jugoslavijom tako da je Užice “izgubilo” Bosansku, Hercegovačku, 7. jul, Braću Ječmenicu… Pitanje je da li bi bio zaboravljen od današnjih vlasti da je nekim slučajem bio “ravnogorac” a ne partizan. Ipak heroj je heroj, bez obzira da li nosi kokardu ili petokraku.

Izvor: uzice online

Podeli vest:

Facebook
Telegram
WhatsApp

📰 Ostale vesti

Komentari

📰 Slične vesti