Koža je naš najveći organ i prva linija odbrane tela od spoljašnjih uticaja. Izložena je svakodnevnim faktorima kao što su zagađenje, sunčevi zraci, hemikalije i – što često zaboravljamo – materijali koje nosimo. Tkanine koje dolaze u direktan kontakt sa kožom mogu imati značajan uticaj na njeno zdravlje i stanje.
Neki materijali pomažu koži da diše i održava prirodnu ravnotežu, dok drugi mogu izazvati iritacije, alergijske reakcije ili zadržavanje vlage. U tekstu koji sledi, analiziraćemo koje su tkanine dobre, a koje loše za našu kožu, zbog čega je to tako, kako se ti materijali prave i kako prepoznati šta je najbolje za svakodnevno nošenje.
Pamuk – prirodan saveznik zdrave kože
Pamuk je već decenijama poznat kao jedan od najbezbednijih materijala za kožu, naročito kada je reč o osobama sa osetljivom ili atopičnom kožom. Reč je o prirodnom vlaknu koje se dobija iz biljke pamuka i ne sadrži štetne hemikalije, pod uslovom da nije dodatno tretiran agresivnim bojama ili izbeljivačima. Ono što pamuk čini idealnim za svakodnevno nošenje jeste njegova sposobnost da „diše“, što znači da omogućava prolaz vazduha i upija znoj, umanjujući rizik od gljivičnih infekcija i osipa.
Kada se odlučujete za garderobu, uvek je poželjno birati komade koji nose oznaku da su napravljeni od 100% pamuka. Posebno se preporučuje pamučna garderoba domaće izrade, jer su proizvodi lokalnih proizvođača izrađeni sa više pažnje prema kvalitetu i sa manje agresivnih tretmana u proizvodnji.
Prednost pamuka je i njegova mekoća, što ga čini idealnim izborom za donji veš, pidžame, majice i odeću za decu. Ipak, važno je napomenuti da pamuk može da izgubi oblik vremenom i da sporije suši, ali u pogledu zdravlja kože – retko koji materijal mu može parirati. Zbog svoje hemijske strukture i neutralnosti, pamuk retko izaziva alergijske reakcije, što ga stavlja na vrh liste materijala pogodnih za kožu.
Lan i konoplja – savršeni materijali za tople dane
Lan i konoplja su dva prirodna materijala koja u poslednje vreme dobijaju na popularnosti, posebno među osobama koje preferiraju ekološki prihvatljive opcije i žele da izbegnu sintetičke materijale. Oba vlakna imaju izuzetne hipoalergene karakteristike i veoma su prijatna za nošenje, naročito tokom toplih letnjih meseci.
Lan, koji se dobija iz stabljike biljke lana, odlikuje se visokom prozračnošću i sposobnošću da brzo apsorbuje i oslobađa vlagu. To znači da pomaže koži da ostane suva, čime se smanjuje rizik od pojave osipa ili gljivica. Površina lanenog vlakna je glatka, što smanjuje trenje i samim tim iritaciju kože. Iako može biti nešto grublji na dodir u poređenju sa pamukom, lan se pranjem omekšava i postaje sve prijatniji za nošenje.
Konoplja je još jedan prirodan materijal koji se često poredi sa pamukom, ali ga čak nadmašuje po snazi i otpornosti. Tkanine od konoplje su izuzetno dugotrajne, a istovremeno i antibakterijske. Njihova antibakterijska svojstva potiču iz prirodnih spojeva u vlaknima biljke koji inhibiraju razvoj mikroorganizama. To ih čini idealnim za osobe koje pate od kožnih problema poput akni na telu ili dermatitisa.
Viskoza i modal – hemijski prerađeni prirodni materijali
Viskoza i modal spadaju u grupu regenerisanih celuloznih vlakana. To znači da se dobijaju preradom prirodne sirovine (najčešće drvene mase), ali kroz složen hemijski proces. Na prvi pogled, ovo može zvučati zabrinjavajuće, ali činjenica je da su viskoza i modal, kada su kvalitetno proizvedeni, veoma prijatni za kožu i prozračni.
Viskoza je meka i glatka, često se koristi kao zamena za svilu zbog svoje prijatne teksture. Omogućava koži da diše i dobro upija vlagu, ali može biti problematična ako se ne pere pravilno. Na nižim temperaturama i sa blagim deterdžentima, viskoza zadržava svoja svojstva i ne izaziva iritacije.
Modal, kao modernija varijanta viskoze, često se dobija iz bukovog drveta i poznat je po svojoj izdržljivosti i mekoći. Ovaj materijal je izuzetno otporan na skupljanje i gubljenje boje, što ga čini pogodnim za donji veš i svakodnevnu garderobu. Takođe je antialergijski i veoma blag prema koži.
Iako su ovi materijali hemijski prerađeni, nisu u istoj kategoriji kao sintetička vlakna poput poliestera. Kvalitetan modal i viskoza ne sadrže iritantne ostatke i u većini slučajeva ne izazivaju alergijske reakcije. Važno je, međutim, obratiti pažnju na poreklo i način proizvodnje.
Sintetika – nevidljiva pretnja osetljivoj koži
Sintetičke tkanine poput poliestera, akrila i najlona prisutne su svuda oko nas, jer su jeftine za proizvodnju, izuzetno izdržljive i lako se održavaju. Međutim, iz ugla dermatologije i brige o koži, ovi materijali predstavljaju potencijalni problem, naročito kod osoba sa osetljivom kožom.
Problem sa sintetikom je što ne propušta vlagu i ne dozvoljava koži da diše. Znoj se zadržava između kože i tkanine, što stvara idealne uslove za razvoj bakterija, iritacija i neprijatnih mirisa. Kod ljudi sa sklonošću ka ekcemima, sintetički materijali mogu dodatno pogoršati stanje kože.
Još jedan aspekt koji zabrinjava jeste prisustvo mikroplastike – tokom pranja, sintetičke tkanine otpuštaju mikroskopske čestice plastike koje završavaju u vodi i na kraju ulaze u lanac ishrane. Osim što su štetne za životnu sredinu, neka istraživanja ukazuju na mogućnost da mikroplastika utiče i na ljudsko zdravlje putem indirektnog kontakta.
Ako već koristite sintetičku odeću, savetuje se da to bude u slojevima koji nisu direktno uz kožu – poput jakni ili tehničke sportske odeće koja ima posebne membrane za regulaciju vlage. U svakodnevnim uslovima, međutim, prirodni materijali su daleko sigurniji izbor za zdravlje kože.
Izbor tkanina koje svakodnevno nosimo igra ključnu ulogu u zdravlju i komforu naše kože. Dok prirodni materijali pružaju prozračnost, upijaju vlagu i smanjuju iritacije, sintetičke tkanine često predstavljaju izazov za osetljivu kožu. Pravilna nega garderobe i pažljivo čitanje etiketa mogu znatno doprineti zdravijem životu. Za još korisnih informacija posetite naš sajt.
