Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju Duhovski utorak, koji pripada nizu praznika vezanih za Svetu Trojicu, koji počinju na dan kada je Duh gospodnji sišao na apostole. Za ovaj praznik vezani su i brojni običaji.

Trojice spadaju u velike praznike u Srbiji, a naročito u Šumadiji gde mnogo domova ovaj praznik slavi kao krsnu slavu. Trojice se slave tri dana pa je danas i crveno slovo jer se proslavlja Duhovski utorak.

Kao i prethodnih dana pod u hramovima na Duhovski utorak se pokriva travom, pored zidova se prislanjaju grane lipe ili nekog drugog drveta, a ikone se kite cvećem.

Ovaj običaj potiče još od prvih hrišćana, koji su ga, pak, preuzeli od Jevreja, koji su na praznik Pedesetnice kitili svoje bogomolje i kuće. To ih je podsećalo na vreme kada su preko Mojsija dobili deset Božjih zapovesti, kao i na vreme lutanja po pustinji, posle bekstva iz Misira, jer su u pustinji živeli u kolibama od granja i lišća.

Posle svete liturgije služi se večernje, na kome se kleči i pletu venci od trave i cveća. Ti venci se nose kući i stavljaju pored ikone i kandila na zid.

Osim ovoga, venčiće za dobru sreću i napredak mnogi stavljaju i u džepove, torbe i tašne i iako je reč o običaju novijeg datuma on suštinski nastavlja staru tradiciju.