Srbija je već zaštitila slavu, kolo i pevanje uz gusle, a sada vam predstavljamo šest stvari koje postoje samo kod nas i koje bismo mogli da zaštitimo kao nematerijalno nasleđe.

Klupe na šoru

akon napornog dana, mnogi stanovnici vojvođanskih sela sednu na klupe ispred kuća i razgovaraju sa komšijama i prolaznicima. Na taj način saznaju najvažnije informacije iz neposrednog okruženja, ali saznaju i vesti iz zemlje i sveta. 

Bleja

Urbana varijanta klupe na šoru jeste bleja u kraju. Razlikuje se u tome što se u kraj izlazi bez posebnog cilja, osim da se „izbleji“.

Teme razgovora koji se vode su neodređene – od sporta, preko dešavanja na poslu i u školi, do političkih i društvenih tema. Blejanje u kraju je češće u naseljima van centra grada, zbog nedostatka kafića, ali i uštede novca.

„Jedan dan od ponedeljka“

Rečenica kojom na kulturan način zamenjujemo čuvenu izreku „malo sutra“.

Ljudi je najčešće koriste prilikom „dogovora” za odlazak na piće sa nekim koga dugo nisu videli ili kada treba da izmire sitna dugovanja prema bankama i prijateljima. Ponekad je i šefovi koriste kada ne znaju da kažu zaposlenima kada će plata.

Promaja

Ako pitate Srbe čega se najviše boje, većina će vam reći da je to promaja. Uprkos tome što ta reč u većini drugih jezika ne postoji, na srpskom jeziku se to definiše kao strujanje vazduha u stanu ili kući u kojima su otvorena dva prozora.

Promaja je, prema rečima mnogih, uzrok velikog broja zdravstvenih problema – kočenja vrata i leđa, prehlade i oduzimanja delova tela. Svako pomicanje zavese uzrokovano promajom, čak i pri visokim temperaturama, predmet je rasprave u mnogim porodicama, naročito između starijih i mlađih članova domaćinstva.

Inat

Još jedna reč koja se ne može prevesti na gotovo nijedan drugi jezik. Često čujemo da je neko nešto radi „iz inata“. Često je u pitanju suprotstavljanje autoritetu, bilo roditeljima, bilo nastavnicima u školi, a možda bi se najbolje moglo definisati kao upornost u istrajavanju, bez razmišljanja o posledicama.

Ladan beton

Još jedan uzročnik mnogih zdravstvenih problema kod mladih, ukoliko pitate starije. Koliko ste puta čuli, pre nego što ste krenuli negde, da ne treba da sedite na „ladnom betonu“.

Kada je zima, svakako nije preporučljivo sedeti na betonu, ali ukoliko se prehladite tokom leta, stariji će vam reći da je to od ladnog betona, iako verovatno niste ni pomislili da sednete na takvu površinu.

Ukoliko imate predlog za dopunu naše liste, napišite ih u komentarima.

Izvor: rts.rs/uzice online