Narednih 15 godina osećaćemo posledice požara na deponiji

Dioksini i furani – kancerogena jedinjenja koja nastaju sagorevanjem otpada
deponija pozar
Autor fotografije: uzice.online

“Požar je lokalizovan”, “Situacija je bolja nego prethodnih dana” i druga uveravanja nadležnih da ne verujemo svojim očima, nosu i plućima, ne mogu sakriti činjenicu da je ovo najveća ekološka katastrofa koja je pogodila naš grad u njegovoj istoriji.

Zavod za javno zdravlje Užice u svom izveštaju je naveo da su izmerene vrednosti ispod dozvoljene granične vrednosti za sve parametre. U tom saopštenju dat je izveštaj zagađenja standardnim česticama, koji se prate u redovnom monitoringu, a odnosi se na ugljen monoksid, sumpor dioskid i PH čestice. Ipak, Zavodi za javno zdravlje u Srbiji nisu ovlašćeni za merenje nivoa dioksina i furana, tj. Srbija nema instrument kojim može da izmeri koncentraciju ovih izuzetno kancerogenih jedinjenja u vazduhu.

„Kad gori deponija, prvo imamo problem sa dimom, a još veći problem je sagorevanje plastike i svega onoga što se tamo nalazi. Sagorevanje dovodi do oslobađanja veoma toksičnih i kancerogenih materija kao što su dioksini i furani. To su sastavni delovi bojnih otrova. Dokazana je njihova kancerogenost, što ne znači da će jedno izlaganje toj materiji dovesti do toga, ali je problem što ne znamo koliko smo izloženi. Dioksini i furani se javljaju i prilikom paljenja guma. Maske delimično štite od ovih otrova, ali ne u potpunosti, zato je najbolje ne otvarati prozore i ne izlaziti koliko god je moguće”, izjavila je pulmolog dr Tatjana Radosavljević za BBC, povodom požara na deponiji u Vinči 2021. godine.

Period poluraspada dioksina je 15 godina

Dioksini i furani su hemijski stabilni, dugovečni i toksični, takozvani postojani organski zagađivači (eng. persistent organic pollutants – POPs). Kao takvi, oni su regulisani Stokholmskom konvencijom koja ima za cilj uklanjanje ili ograničenje njihove proizvodnje i upotrebe. Za razliku od većine drugih popsova, dioksini i furani se ne proizvode namerno. Oni su nusprodukti drugih procesa, poput nekontrolisanog sagorevanja gume, plastike i medicinskog otpada. Period poluraspada dioksina je 15 godina, što znači da ćemo i za 15 godina nalaziti tragove dioksina u zemlji, vodi, vazduhu, voću i povrću. Problem je što se ova izuzetno kancerogeno jedinjenje preko vode i biljnih proizvoda prenosi u organizam. Ono što danas ne merimo u vazduhu, nažalost merićemo u krvi i kostima za 10 godina.

“Kada udahnemo dim štetna jedinjenja prodiru do najsitnijih delova pluća, alveola, i ne samo da njih oštećuju već dospevaju direktno u krvotok putem kojeg idu u srce i druge organe. Stoga mogu dovesti do različitih oboljenja srca, krvnih sudova pa čak i do šloga, izazvati oštećenja mnogih organa, a ukoliko se to često ponavlja nezaustavljivo vode trajnim teškim posledicama i razvoju ozbiljnih hroničnih oboljenja, pa i malignih”- izjavila je dr Dragana Đorđević Naučna savetnica na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju za NovaS, povodom požara na deponiji u Vinči 2021.

Primetili ste u tekstu, da se pozivamo na članke nastale povodom požara na deponiji u Vinči pre 3 godine. Razlog tome jeste ignorisanje problema od strane nadležnih i stručnih lica u našem gradu, kao i državnih institucija i nacionalnih medija.

Postavili smo pitanje Zavodu za javno zdravlje Užica, da li je izvršeno merenje prisustva dioksina i furana u vazduhu, i kako bez tih informacija mogu da izjave da je kvalitet vazduha “dobar”. Do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor od gradskog ZZJZ.

Podeli vest:

Facebook
Telegram
WhatsApp

📰 Ostale vesti

Komentari

4.8 6 PROTIV
Oceni artikal
1 Komentar
Matori komentari
Najnoviji Najviše lajkova
Odgovori u liniji
Vidi sve komentare
Nony
4 meseci

Nesposobnjakovići, plaćeni su da nas proteraju odavde jer su nesposobni za bilo šta.

📰 Slične vesti