Troškovi za predstojeću grejnu sezonu kreću se od 53.000 pa do 200.000 dinara, u zavisnosti od toga koja vrsta grejanja se koristi, ali i od toga gde se, recimo ogrev nabavlja, koji je kvalitet uređaja koji se koriste i brojnih drugih faktora.

Grejna sezona za one koji imaju daljinsko grejanje počela je danas, dok drugi koji se greju individualno, imaju mogućnost da biraju kada će da počnu i završe svoju grejnu sezonu, ali i mnogo veću dilemu koja vrsta grejanja je najbolja i najpovoljnija.

Agencija za energetiku Republike Srbije objavila je danas listu troškova za različite vrste energije za grejanje, a razlika između nekoliko vrsta grejanja ide i do skoro 150.000 dinara za sezonu.

Oni su kao primer uzeli grejanje prosečno izolovanog stambenog prostora od 60 kvadrata na 20 stepeni Celizijusa, u toku 16 sati dnevno u celom stanu, 180 dana u grejnoj sezoni, za koji je potrebna energija od oko 9.000 kWh, jer je 150 kWh po kvadratu prosečna procenjena potrošnja za grejanje u Srbiji.

Pri ovoj analizi, oni su uzeli u obzir i efikasnost uređaja koji se koriste.

Dakle, prema toj računici, najniže troškove za grejanje u grejnoj sezoni 2024/2025, imaće domaćinstva koja se greju na drva. Pre svega, jer su u odnosu na prethodnu grejnu sezonu, cene ogrevnog drveta niže za pet do sedam odsto.

Ipak, značajno povoljnije će proći oni koji žive u područjima Srbije u kojima se drva mogu nabaviti po nižim cenama, recimo za 6.430 dinara po metru kubnom. Takođe, ukoliko domaćinstva imaju novije peći, čija je efikasnost veća, recimo 65 odsto, njih će grejanje na drva koštati 53.000 dinara na godišnjem nivou.

Značajno veće troškove, oko 85.700 dinara za sezonu, će imati domaćinstva koja koriste skuplje ogrevno drvo, sa cenom 8.800 dinara po metru kubnom i imaju peći niže efikasnosti.

Onima koji se greju na pelet je ove zime svanulo, barem u odnosu na prošlu godinu. Ako imaju  efikasne peći konstruisane za ovo gorivo, imaće troškove od 65.000 dinara. Prošle godine to isto ih je koštalo 84.600 dinara ili 23 odsto više.

Granica troškova kada je u pitanju grejanje na ugalj, pomerila se nagore, pa će iznositi od 75.300 do 77.700 dinara, zavisno od vrste uglja koji se koristi, dok je prethodne godine moglo da se prođe sa ukupnim troškovima od 71.900 dinara.

Ukoliko se domaćinstvo greje korišćenjem prirodnog gasa, troškovi ove grejne sezone su isti kao i prethodne i iznose 59.500 dinara, što je za samo 6.500 dinara skuplje od najpovoljnijeg grejanja korišćenjem drveta.

I troškovi grejanja električnom energijom ostaju nepromenjeni u odnosu na prethodnu grejnu sezonu.

Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove od 81.700 dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija.

Prema navodima Agencije, dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za 40 odsto, tako da oni iznose 113.600 dinara.

Ubedljivo najskuplji vid grejanja imaće domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, jer oni moraju da izdvoje oko 200.000 dinara za električnu energiju.

Ni oni koji koriste propan butan gas i lož ulje neće proći jeftino. Za nabavku energenata koja je potrebna za grejanje moraju izdvojiti oko 137.000 dinara za lož ulje i 165.000 dinara za propan butan gas.

U odnosu na prethodnu godinu cena lož ulja je smanjena za 21 odsto, dok je cena propan butan gasa veća oko šest odsto.

Iz Agencije naglašavaju da ovi troškovi obuhvataju samo cene nabavke energije, odnosno goriva, a ne obuhvataju investicione troškove, kao što su nabavka peći i ugradnja instalacija centralnog grejanja, kao ni troškove periodičnih pregleda i održavanja.

Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić kaže da podaci Agencije mogu da variraju nekoliko hiljada gore ili dole, ali da su procene sasvim korektne.

On podseća da se prema podacima za grejnu sezonu 2022/2023. na drva i pelet ukupno grejalo nešto manje od 50 odsto domaćinstava Srbije, dakle gotovo polovina je koristila ove vrste grejanja, a ogrevno drvo je bilo ubedljivo najzastupljenije.

„Vidimo da je opet ogrevno drvo, posebno na jugu i istoku Srbije, ali i u nekim delovima Vojvodine, oko Pančeva i Kovina, najjeftiniji energent za grejanje jednog prosečnog domaćinstva“, ističe on.

Međutim, drvo je, kako dodaje, nešto skuplje u gradovima kao što su Beograd i Novi Sad, zbog čega ogrevno drvo nije uvek najpovoljnije.

„Gas je, prema trenutno važećim cenema, vrlo konkurentan ogrevnom drvetu i to je dobro rešenje za sve oni koji imaju mogućnost za grejanje na gas“, objašnjava Galvonjić.

Druga goriva su, kako ukazuje, daleko skuplja.

Takođe, nemaju svi jednake mogućnosti da biraju vrstu grejanja.

„U Beogradu nema primera da ljudi koriste ogrevno drvo u zgradama sa više spratova, drvo se koristi uglavnom u individualnim kućama. U unutrašnjosti, s druge strane, ima domaćinstava koja se greju na ogrevno drvo iako žive u zgradama od po nekoliko spratova“, navodi Glavonjić.

Često se u pojedinim graovima može videti da oko zgrada imaju velike količine složenog drveta ili ih slože u podrumu, dodaje naš sagovornik.

„To tamo funkcioniše bez problema, jer oni uglavnom nemaju drugo rešenje, nema daljinskog grejanja, a struja im je skupa“, pojašnjava Glavonjić.