Prema studijama, osoba provede oko trećine svog života u ovom stanju. To koliko dugo spavamo može uticati na naše zdravlje, i fizičko i psihičko, ali i na produktivnost.

Prema Maksimu Novikovu, somnologu sa klinike akademika Roitberg, ako se režim sistemski krši, nadbubrežne žlezde koje proizvode melatonin prestaju da proizvode hormon u pravom ritmu. Zbog toga će biti poremećena hormonska ravnoteža, a osoba će imati sindrom umora.

Možda se pitate šta je s onima koji rade po smenama ili noću, ili koji ostaju prekovremeno i prekasno odlaze kući. Postoji mišljenje da je u ovom slučaju dobro iskoristiti mogućnost spavanja u toku dana. No, spomenuti stručnjak ne preporučuje bezumnu zamenu noćnog sna dnevnim snom, budući da metoda zamene nije uvek delotvorna: „Proizvodnja melatonina odvija se od 20 sati do 3 sata ujutroˮ.

Stručnjak savetuje onima koji rade po smenama ili noću da melatonin uzimaju pre spavanja, iako se ova tehnika još uvek ne može smatrati punopravnom zamenom za noćni san. Napominje i da ako vam je tokom dana dovoljno sedam sati sna, onda bi trebalo spavati tačno toliko čitavu nedelju, čak i vikendom. Tako će se razviti obrazac spavanja koji će vam omogućiti da se osećate veselo tokom dana.

4 saveta kako se naspavati, uključujući i dan:

Vikendom i tokom praznika pokušajte da se ne prejedate, niti pijete previše alkohola.

Napravite izbor u korist aktivnog odmora, šetnje, a ne sedećeg odmora.

Najbolje vreme za dnevni san je između 12 i 15 sati.

20-30 minuta sna tokom dana dovoljno je da nas oraspoloži, ali istovremeno ne ruši režim i miran san noću.

Izvor: citymagazine.danas.rs