Čuh ovu rečenicu više puta, a onda se i uplaših se da će to preći u skoro svakodnevno koliko je često i olako izgovaraju devojčice od jedva  16 godina. I onda se tako u svom maniru  zamislih i zapitah  da li je lako sa muškarcima? Da li je ikada bilo lako sa njima… i šta su one ovim htele reći.

Nikada nisam bila naročito razmetljiva ili pohotna, a opet bilo je tu uvek nekih mladića. Ali da li je bilo lako i šta to lako zapravo podrazumeva. 😀

Da li to znači “da, volećes me”, bićeš romantičan, kupićeš mi ružu i kinder jaje. Odvešćeš me na izlet i na večeru. Častićeš me sokom od ananasa. .. poželeću da prošetam i ti ćeš bez pogovora doći i provesti sate hodajući pored mene i pričati o besmislicama. I biće nam lepo. A ja ću reći, lako si me zavoleo, lako sam te osvojila, lagano ćemo u budućnost, lako ćemo izroditi decu i lako ćemo ostariti zajedno.

A onda shvatih da ništa od ovoga nije bilo i neće biti lako, niti  sam mogla lako sa muškarcem kog sam izabrala za „lako ćemo doveka nas dvoje“.

Razumeh tada da ovaj nepopravljivi romantik koji stanuje u mojim srčanim zaliscima, nije više putnik kroz vreme. Čini se da je ostao zaboravljen u nekom starom satu kada je teško  bilo zavoleti, ali lako voleti. Da, tada su devojke  u šesnaestoj godini života  imale svoju decu, ali i svoju njivu i svoju kravu. Te skuvan ručak i ispečen hleb, ako su pak i imale šta toga dana da skuvaju  i nahrane svoga muža i svoju decu. I ne, nije im nikako bilo lako. Ni sa svojim muškarcem, ni sa partrijarhatom, nije im je bilo lako u sopstvenoj, od rada ogrubeloj  koži. Ali,  jedno je  sigurno –  bile su  srećne.

Danas istoletne imaju markiranu torbu, telefon i psa kojeg je srećni muškarac kupio, a ove opasnije što lepše i lakše umeju sa muškarcima imaju i ponešto u svom voznom parku. Njihovo je samo da budu lepe, golišave i stava „lako ću ja sa muškarcima“.

Na kraju svega želim te ja pitati: “Devojčice, da li si srećna!?”