Na današnji dan nakon tursko-ruskog rata (1877.-1878.) potpisan je 1878. mirovni sporazum – Sanstefanski mir.

Prema ovom sporazumu Srbija, Crna Gora i Rumunija trebalo je da dobiju nezavisnot. Sporazumom Rusija je htela da stvori Veliku Bugarsku, koja bi bila ruski vazal i prostirala bi se od Dunava na severu do Egejskog mora na jugu i od Ohrida i Srbije na zapadu do Crnog mora na istoku. Pod pokroviteljstvom Rusije, Bugarska bi dobila Vranje, Pirot, Belu Palanku…

Sporazum nikada nije sproveden zbog velikog negodovanja Srbije i Rumunije i doveo je do održavanja Berlinskog kongresa kasnije te godine. Ni na Berlinskom kongresu Rusija nije odustala od svog pulena Bugarske pa je zagovarala stvaranje Balkanske konfederacije gde bi glavnu reč vodila Bugarska.

Sporazum iz San Stefana izveo je veliki zaokret u spoljnopolitičkoj orijentaciji Srbije, u čemu su knez Milan i ministar inostranih dela Jovan Ristić odigrali glavnu ulogu. Sve do San Stefana knez Milan je bio slepo odan Rusiji, videći u ruskom caru glavnog branioca. Nakon ovoga je shvatio da se spoljna politika Srbije zasniva na opasnoj slovenskoj sentimentalnosti, te je izveo zaokret ka prozapadnoj spoljnoj politici.

Nažalosti i nakon Sanstefanskog mira, Srbi su se i dalje često okretali Rusiji kao svojoj “braći” koja je uvek prvo gledala svoje interese i interese njima bližih država a od Srbije se očekivalo da se povinuje tim interesima.

Izvor: uzice online