Zaprati nas #uziceonline
REKLAMA

“Lepra



Logo

REKLAMA

“Kinder

REKLAMA

“Kantina“

Istorija

Na današnji dan: Proboj logoraša iz Jasenovca

Proboj preživelo samo njih 117

Objavljeno

Fotografija: Majkl Velner

Danas se u spomen parku Jasenovac održava komemoracija žrtvama stradalim u najozoglašenijem logoru u ovome delu Evrope.

Proboj iz logora Jasenovac izvršilo je 22. aprila 1945. godine 600 od preostalih 1073 logoraša, zatočenih u Ciglani, kada su shvatili da ih čeka sigurna smrt. Proboj je preživelo samo njih 117. Istog dana, proboj je izvršilo i 147 zatočenika u Kožari, od kojih je preživelo 11 njih.

Logoraše je u očajnički proboj poveo zarobljeni partizan Ante Bakotić, koji je u blizini kapije smrtno pokošen mitraljeskom vatrom.

Pozadina

Napredovanje Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije kroz Jugoslaviju upravi logora Jasenovac nije nimalo smetalo da i dalje nastave s likvidacijama. Naprotiv, to su nakon oslobođenja Beograda radili još žešće i intenzivnije, nastojeći da do dolaska NOVJ uklone sve dokaze i usmrte žive logoraše. Ubijalo se nekontrolisano, a usput je uništavana i dokumentacija. Tako je do 22. aprila 1945. godine u Jasenovcu ostalo svega 1.220 ljudi.

Po naređenju uprave logora Jasenovac, sve nove grupe zatočenika koje su dovođene u Jasenovac, istog su časa odvođene na Savu, ubijane i bacane u reku. Osoblje uprave logora, stražari, komandiri i ostali bili su angažovani na uništavanju arhive, ciglane, lančare, magazina, baraka. Jedni su podmetali mine i dizali građevine u vazduh, drugi ubijali preostale ili novopridošle, treći palili barake i dokumentaciju.

Ustaše su prvo prišle likvidaciji ženskog logora. Poslednja grupa žena, njih 80-ak, ubijena je 21. aprila 1945. godine.

Tokom proboja logara stradali su našli smrt na putu od logorske zgrade do logorskih kapija, na putu, u hladnoj i nabujaloj reci Savi, na livadama oko logora te na prilazima šumi kod Košutarice. Drugu grupu od 470-ak logoraša, koji su ostali u Ciglani, ustaše su narednih dana pobili i spalili zajedno s logorskim objektima.

Dan posle, ustaše su počele da se povlače prema zapadu, ostavivši za osobom leševe i ruševine.

U Izveštaju Jugoslovenske Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača koji je dostavljen Međunarodnom vojnom sudu u Nirnbergu 26. decembra 1946. godine, navedeno je da se begom iz logora spasilo 50 zatočenika. Naknadnim istraživanjima utvrđeno je da se spasilo 117 logoraša. Podaci u spiskovima se razlikuju zbog činjenice da su zatočenici bežali u grupama ili pojedinačno, pa nisu imali potpunu sliku o zatočenicima koji su uspeli da se spase.

Izvor: uzice.online/wikipedia

REKLAMA
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Your email address will not be published.

Popularne