Zaprati nas #uziceonline
REKLAMA

“Mastegio

Istorija

Proboj Solunskog fronta

Na današnji dan

Objavljeno

Fotografija: mondo.rs

Svi komandanti, komandiri i vojnici treba da budu prožeti idejom, od brzine prodiranja zavisi ceo uspeh ofanzive. Ta brzina je u isto vreme i najbolja garancija protiv iznenađenja, jer se njome postiže rastrojstvo neprijatelja i potpuna sloboda u našim dejstvima. Treba drsko prodirati, bez počinka, do krajnjih granica ljudske i konjske snage. U smrt, samo ne stajte! S nepokolebljivom verom i nadom junaci napred u otadžbinu!-Vojvoda Stepa Stepanović 13. septembra 1918. godine, 2 dana pre proboja Solunskog fronta.

Borbe su počele 14. septembra celodnevnom artiljerijskom paljbom i svih savezničkih topova po bugarskim, nemačkim i austrougarskim položajima, da bi u zoru 15. septembra (u 5.30 časova) posle snažne artiljerijske pripreme, krenule u napad divizije prvog ešalona Druge armije, pod komandom vojvode Stepe Stepanovića na frontu: Sušica – Soko (17 km.).

U prvoj liniji bile su Šumadijska divizija (desno krilo), 17. francuska kolonijalna divizija (centar) i 122. francuska divizija (levo krilo). U drugoj liniji bila je Timočka divizija, pozadi 17. francuske divizije, i Jugoslovenska divizija, pozadi 122. francuske divizije. Prema frontu ove armije bila je cela 3 i deo 2 bugarske divizije.

Srpska Prva armija, čiji je komandant bio general Petar Bojović delovala je na frontu Soko – Lešnica (16,5 km.) U prvoj liniji su bile Drinska divizija (desno krilo), Dunavska divizija (levo krilo). U drugoj liniji: Moravska divizija, pozadi sredine fronta.



Prema frontu ove armije bio je deo 2 i cela 4 bugarska divizija. Na raspoloženju Srpske vrhovne komande bila je Konjička divizija koja je stajala pozadi Moravske divizije.

Vodila se borba prsa u prsa, bajonetima na bajonete.

Već prvog dana probijeno je 11 km fronta, drugi dan je širina proširena na 40 km i time otpočinje slom centralnih sila na solunskom frontu čija linija se raspada.

Posle proboja l. i 2. srpska armija nastavile su energično nadiranje da bi onemogućile bugarsko-nemačkim snagama uspostavljanje nove linije odbrane. I pored teško prohodnog zemljišta, zamora i neurednog snabdevanja, elan trupa bio je veliki. Bugarsko-nemačke trupe pokušavale su da daju uzastopne otpore, ali su bile prinuđene na brzo povlačenje ostavljajući, pri tom, i velike količine materijala.

Francuski maršal Franše d’Epere u Izveštaju francuskoj vladi pri proboju solunskog fronta krajem septembra 1918. godine saopštava. «Operacije se moraju usporavati jer nema komunikacije radi dobacivanja hrane francuskim trupama koje napreduju, samo srpskim trupama nisu potrebne komunikacije, oni idu kao oluja – napred.



Francuski maršal Franše d’Epere je kasniije o srpskim vojnicima napisao: „To su seljaci skoro svi, to su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, to su ljudi slobodni, nesalomivi, gordi na sebe i gospodari svojih njiva. Ali, došao je rat. I eto kako su se za slobodu zemlje ti seljaci bez napora pretvorili u vojnike, najhrabrije, najistrajnije, najbolje od svih. To su te sjajne trupe, zbog kojih sam gord što sam ih ja vodio, rame uz rame sa vojnicima Francuske, u pobedonosnu slobodu njihove otadžbine…”

Izbijanjem srpske vojske na Vardar definitivno je izvršen i operativno-strategijski proboj nemačko-bugarskog fronta, pri čemu je srpska vojska imala: 681 poginulog, 132 nestala, 3206 ranjenih.

Porazom Bugarske, nemačko-austrougarske snage na Balkanu našle su se u teškom položaju, a potom je usledio slom imperija. Otomanska imperija kapitulirala je 30. oktobra 1918 . Austrougarska je kapitulirala 31. oktobra 1918, a Nemačka 11. decembra 1918.

Izvor: vreme.com/uzice online

REKLAMA
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Popularne